Sove
- klasifikacija:
- carstvo životinje (Animalia)
- tip hordati (Chordata)
- podtip kičmenjaci (Vertebrata)
- klasa ptice (Aves)
- podklasa Neornithes
- nadred ptice letačice (Neognathae, Carinatae)
- red sove
Sove (Strigiformes) su red ptica letačica, noćnih grabljivica pa u vezi sa tim načinom života imaju vrlo krupne i osetljive oči i osetljivo čulo sluha. Poznate su po mnogim osobinama, uključujući mekano perje, dobro razvijene kandže i skoro bešuman let. Sve vrste imaju karakterističan facijalni disk, pernati okvir oko očiju koji je kod pravih sova kružnog oblika, a kod kukuvija srcolikog. Red obuhvata preko 220 vrsta krupnih i srednje veličine koje su rasprostranjene po čitavom svetu.
Spoljašnja morfologija
Veličina im je veoma različita, u rasponu od veličine vrapca do velične orla. Najveća vrsta sova ušara (Bubo bubo) je dužine od 62-72 cm, a sa raširenim krilima 150-180 cm, dok najmanja patuljasta sova (Glaucidium passerinum) dužine 17-20cm, a sa raširenim krilima 40-45 cm.
Mogu doboro da vide i čuju, što im omogućava da love noću. Nemaju sposobnos pomeranja očiju, već moraju da okreću glavu (do 180°)da bi razgledale unaokolo.
Telo je malo i zbijeno, ali zbog gustog, mekanog i rastresitog perja, koje štrči daleko od površine, izgleda naduto i mnogo veće nego što jeste. Na krajevima krila kod večćine vrsta nalaze se posebna pera koja im omogućavaju da bešumno lete. Boja perja je neupadljiva, najčešće siva ili smeđa i sa šarama. Ženke i mužjaci imaju slično obojeno perje, a razlikuju se po tome što su ženke krupnije. Noge su kratke ili umereno dugačke, a četvrti prst može da bude okrenut i unapred i unazad. Kod većine vrsta noge i prsti su obrasli perjem.
Način života
Većina vrsta aktivno love noću pa u vezi sa tim imaju nekoliko važnih adaptacija. Oči su im krupne, izbuljene i postavljene na prednjoj strani glave usled čega mogu dobro da procene udaljenost plena i brzinu njegovog kretanja. U poređenju sa drugim pticama u mrežnjači oka imaju visok broj čulnih ćelija osetljivih na svetlost, tzv. štapića. To im omogućava da vide i pri slabom svetlu, ali, suprotno popularnom verovanju, ipak ne mogu da vide u potpunom mraku.
Razmnožavanje
Razmnožavaju se jednom godišnje. Gnezda prave u dupljama drveća, koriste i napuštena gnezda drugih ptica. Monogamne su i parovi ostaju dugo zajedno. Ženka snese od 1-2 do 8, a nekada i po 10-11 jaja. Na jajima uglavnom leži ženka, a brigu o ishrani mladih preuzimaju oba roditelja. Inkubacija traje oko mesec dana posle čega se izleže prvi ptić. Mladunci su slepi i pokriveni su paperjem.
Klasifikacija
Red Strigiformes se deli na dve porodice:
- kukuvije (Tytonidae), sa rodovima:
- prave sove (Strigidae).
Literatura
- Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Rašajski, J. (1997): Ptice Srbije, Prometej, Novi Sad
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
