Razlika između izmena na stranici „Spermatozoidi”
| (3 međuizmena istog korisnika nisu prikazane) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
[[Slika:Spermatozoid.jpg|368px|d|mini|Spermatozoid]] | [[Slika:Spermatozoid.jpg|368px|d|mini|Spermatozoid]] | ||
| + | [[Datoteka:Sperm-morphology.jpg|368px|d|mini|Morfologija spermatozoida: normalnih (prva dva levo) i abnormalnih (s' leva na desno): sa velikom glavom, sa sićušnom glavom, sa dve glave, sa dva središnja dela, izdućžene glave, naborane glave, nepravilan oblik središnjeg dela]] | ||
'''Spermatozoidi''' su muške polne ćelije. Obrazuju se kod kičmenjaka u procesu [[spermatogeneza|spermatogeneze]] u muškim polnim žlezdama - semenicima (testisima). | '''Spermatozoidi''' su muške polne ćelije. Obrazuju se kod kičmenjaka u procesu [[spermatogeneza|spermatogeneze]] u muškim polnim žlezdama - semenicima (testisima). | ||
| Red 6: | Red 7: | ||
Sastoji se iz: | Sastoji se iz: | ||
| − | *glave – grade je jedro i akrozom; | + | *'''glave''' – grade je [[jedro]] i akrozom; |
| − | *vrata – u kome su smeštene dve centriole (jedna će obrazovati deobno vreteno prve deobe posle oplođenja, a drugi predstavlja bazalno telašce biča spermatozoida); | + | *'''vrata''' – u kome su smeštene dve centriole (jedna će obrazovati deobno vreteno prve deobe posle oplođenja, a drugi predstavlja bazalno telašce biča spermatozoida); |
| − | *središnjeg dela – u kome su smeštene mitohondrije (sadrže ATR koji je izvor energije za kretanje spermatozoida); | + | *'''središnjeg dela''' – u kome su smeštene mitohondrije (sadrže ATR koji je izvor energije za kretanje spermatozoida); |
| − | *biča (repa) kojim se spermatozoid kreće. | + | *'''biča''' (repa) kojim se spermatozoid kreće. |
U polnim odvodima žene spermatozoidi preživljavaju 48 sati, najviše 3 dana. | U polnim odvodima žene spermatozoidi preživljavaju 48 sati, najviše 3 dana. | ||
| Red 29: | Red 30: | ||
[[A|Akrozomskom reakcijom]] postižu se važne funkcije koje određuju sposobnost spermatozoida da oplodi jajnu ćeliju: | [[A|Akrozomskom reakcijom]] postižu se važne funkcije koje određuju sposobnost spermatozoida da oplodi jajnu ćeliju: | ||
*oslobađanje hidrolitičkih enzima pomoću kojih spermatozoid prodire u jajnu ćeliju; | *oslobađanje hidrolitičkih enzima pomoću kojih spermatozoid prodire u jajnu ćeliju; | ||
| − | *promena omotača postakrozomskog predela na kome su receptori odgovorni za interakciju spermatozoida i jajne ćelije. | + | *promena omotača postakrozomskog predela na kome su receptori odgovorni za interakciju spermatozoida i jajne ćelije. |
== Broj i vrsta hromozoma == | == Broj i vrsta hromozoma == | ||
| − | Spermatozoid sadrži haploidan broj hromozoma koji kod čoveka iznosi 23. U zavisnosti od toga koji polni hromozom imaju, X ili Y, spermatozoidi mogu biti: | + | Spermatozoid sadrži haploidan broj hromozoma koji kod čoveka iznosi 23. U zavisnosti od toga koji polni hromozom imaju,'''[[X hromozom|X]]''' ili '''[[Y hromozom|Y]]''', spermatozoidi mogu biti: |
| − | *X spermatozoidi ili | + | *X spermatozoidi (popularno nazvani ''ženski'') ili |
| − | *Y spermatozoidi. | + | *Y spermatozoidi (''muški''). |
Kod čoveka spermatozoidi su ti koji određuju pol deteta. Jajne ćelije uvek imaju X hromozom pa u zavisnosti od toga kojim spermatozoidom se oplode, obrazovaće se: | Kod čoveka spermatozoidi su ti koji određuju pol deteta. Jajne ćelije uvek imaju X hromozom pa u zavisnosti od toga kojim spermatozoidom se oplode, obrazovaće se: | ||
*XX kombinacija hromozoma, koja daje ženski pol ili | *XX kombinacija hromozoma, koja daje ženski pol ili | ||
*XY kombinacija hromozoma za muški pol. | *XY kombinacija hromozoma za muški pol. | ||
| + | |||
== Literatura== | == Literatura== | ||
*Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990. | *Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990. | ||
Najnovija izmena na datum 24. januar 2015. u 13:07
Spermatozoidi su muške polne ćelije. Obrazuju se kod kičmenjaka u procesu spermatogeneze u muškim polnim žlezdama - semenicima (testisima).
Sadržaj
Građa spermatozoida
U građi spermatozoida se ogleda jasna usaglašenost između oblika i funkcije. Spermatozoid pliva u pravcu jajne ćelije, pa mu je i oblik tome prilagođen.
Sastoji se iz:
- glave – grade je jedro i akrozom;
- vrata – u kome su smeštene dve centriole (jedna će obrazovati deobno vreteno prve deobe posle oplođenja, a drugi predstavlja bazalno telašce biča spermatozoida);
- središnjeg dela – u kome su smeštene mitohondrije (sadrže ATR koji je izvor energije za kretanje spermatozoida);
- biča (repa) kojim se spermatozoid kreće.
U polnim odvodima žene spermatozoidi preživljavaju 48 sati, najviše 3 dana.
Akrozom
Akrozom je organela koja se nalazi u prednjem delu spermatozoida i služi za njegovu interakciju sa jajnom ćelijom prilikom oplođenja. Nastaje od Goldžijevog aparata tokom spermiogeneze kada se spermatide transformišu u spermatozoide.
Hidrolitički enzimi
Akrozom čoveka sadrži hidrolitičke enzime kao što su:
- hijaluronidaza
- kisela fosfataza
- neuramidaza
- esteraza
- proakrozin/akrozin i dr.
Prilikom oplođenja kada spermatozoid akrozomom dodirne primarnu opnu jajne ćelije dolazi do akrozomske reakcije u toku koje se ovi enzimi izlučuju procesom egzocitoze.
Akrozomska reakcija
Akrozomskom reakcijom postižu se važne funkcije koje određuju sposobnost spermatozoida da oplodi jajnu ćeliju:
- oslobađanje hidrolitičkih enzima pomoću kojih spermatozoid prodire u jajnu ćeliju;
- promena omotača postakrozomskog predela na kome su receptori odgovorni za interakciju spermatozoida i jajne ćelije.
Broj i vrsta hromozoma
Spermatozoid sadrži haploidan broj hromozoma koji kod čoveka iznosi 23. U zavisnosti od toga koji polni hromozom imaju,X ili Y, spermatozoidi mogu biti:
- X spermatozoidi (popularno nazvani ženski) ili
- Y spermatozoidi (muški).
Kod čoveka spermatozoidi su ti koji određuju pol deteta. Jajne ćelije uvek imaju X hromozom pa u zavisnosti od toga kojim spermatozoidom se oplode, obrazovaće se:
- XX kombinacija hromozoma, koja daje ženski pol ili
- XY kombinacija hromozoma za muški pol.
Literatura
- Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Popović, S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990
- Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989
- Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
