Sremuš

Klasifikacija

Carstvo Plantae Tip Magnoliophyta Podtip Klasa Magnoliopsida Potklasa Red Podred Familija Alliaceae Potfamilija Rod Allium

Sremuš (medveđi luk, divlji luk, cremoš), lat. Allium ursinum, je biljka iz porodice lukova (fam. Alliaceae).

Naučni naziv

• Poreklo imena:
• roda - od lat. allium = beli luk
• vrste - od lat. ursinus = medveđi.

• Sinonimi:
• Allium latifolium Gilib.
• Allium nemorale Salisb.

Opis biljke

Karakteristično za ovu biljku i njene srodnike, koji spadaju u istu familiju, jeste lukovica (metamorfozirani podzemni izdanak). Stablo je trostrano, a beli cvetovi sakupljeni u višecvetne, štitolike cvasti. Sa osnove stabla polaze dva izduženo eliptična lista na dugačkim drškama. Seme je srvene boje i okruglog oblika.

Stanište

Veoma je rasprostranjena biljka u listopadnim, bukovim šumama.

Hemijski sastav droge

Kao droga u upotrebi je:

• nadzemni deo biljke u svežem stanju (Allii ursini herba recens), koji se sakuplja u proleće, pre nego što biljka procveta;
• sveža lukovica (Allii ursini bulbus recens) ubrana u avgustu pre donošenja semena.

Droga sadrži:

• alin, uljastu materiju čija se količina sušenjem smanjuje;
• C vitamin, čija je količina daleko veća u listovima (750 mg%) nego u lukovici (100 mg%);
• malo etarskog ulja (oko 0,07%) u kome su: alilsulfid, alilopolisulfid, divinilsulfid;
• mineralne materije i dr.

Upotreba

Mladi listovi su odlična salata puna vitamina, dok su stariji jako, neprijatno ljuti. Lukovica se može na hladnom očuvati nekoliko dana.

U našem narodu postoji uverenje da nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš. Ima jako dejstvo na crevne parazite, sprečava infekcijske upale sluzokože creva, snižava visok krvni pritisak, a i odbrana je od gripa i groznice. Pored delovanja na crevni, sremuš povoljno deluje i na kardiovaskularni sistem sprečavajući arteriosklerozu, otkanjajući nesanicu i nesvesticu.

Sremuš se najčešće, osim u svežem stanju, koristi kao vodenoalkoholni ekstrakt. Osobe sa osetljivim želucem, čirem ili gastritisom mogu konzumirati lukovice koje su prethodno natapane 2-3 sata u toplom mleku.

Literatura

• izvor slike
• Gostuški,R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
• Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
• Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
• Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
• Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
• Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
• Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
• Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
• Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.

Snežana Trifunović, dipl. biolog