Razlika između izmena na stranici „Srpasta anemija”
| Red 19: | Red 19: | ||
Srpasta anemija je uzrokovana „missense“ tačkastom mutacijom, odnosno supstitucijom jednog nukleotida (A u T-transverzija), koja uzrokuje promenu informativnog smisla wild type kodona u β-globinskom genu. Rezultat ovoga je zamena glutaminske kiseline manje polarnom amino-kiselinom valinom na šestoj poziciji β-globinskog lanca hemoglobina (sl.2). Asocijacija dva α-globinska i dva mutantna β-globinska lanca čine hemoglobinS. | Srpasta anemija je uzrokovana „missense“ tačkastom mutacijom, odnosno supstitucijom jednog nukleotida (A u T-transverzija), koja uzrokuje promenu informativnog smisla wild type kodona u β-globinskom genu. Rezultat ovoga je zamena glutaminske kiseline manje polarnom amino-kiselinom valinom na šestoj poziciji β-globinskog lanca hemoglobina (sl.2). Asocijacija dva α-globinska i dva mutantna β-globinska lanca čine hemoglobinS. | ||
| − | [[Slika:Transverzija.jpg]] | + | [[Slika:Transverzija.jpg|250px|mini|left|Slika 2 A u T-transverzija]] |
U normalnim uslovima ova mutacija je benigna, ne uzrokujući promene na sekundarnoj, tercijernoj ili kvarternoj strukturi proteina hemoglobina. Ali, uslovi snižene koncentracije kiseonika, dovode do polimerizacije hemoglobina, na taj način što deoksigenisan hem HbS dovodi do hidrofobične reakcije između susednih HbS molekula. Naime, deoksi forma hemoglobina izlaže hidrofoban deo proteina između E i F heliksa. Hidrofobni ostaci valina, koji je na šestoj poziciji u β-globinskom lancu hemoglobina, su sposobni da se vezuju za hidrofoban deo proteina, uzrokujući agregaciju molekula Hb, stvaranje fibroznih precipitacija, promenu oblika eritrocita u klasičan srpasti oblik i gubljenje njihove elastičnosti. | U normalnim uslovima ova mutacija je benigna, ne uzrokujući promene na sekundarnoj, tercijernoj ili kvarternoj strukturi proteina hemoglobina. Ali, uslovi snižene koncentracije kiseonika, dovode do polimerizacije hemoglobina, na taj način što deoksigenisan hem HbS dovodi do hidrofobične reakcije između susednih HbS molekula. Naime, deoksi forma hemoglobina izlaže hidrofoban deo proteina između E i F heliksa. Hidrofobni ostaci valina, koji je na šestoj poziciji u β-globinskom lancu hemoglobina, su sposobni da se vezuju za hidrofoban deo proteina, uzrokujući agregaciju molekula Hb, stvaranje fibroznih precipitacija, promenu oblika eritrocita u klasičan srpasti oblik i gubljenje njihove elastičnosti. | ||
Izmena na datum 22. decembar 2007. u 14:12
Srpasta anemija
Šta je srpasta anemija?
Srpasta anemija je specifičan tip tzv. bolesti srpastih ćelija, koje predstavljaju grupu genetičkih poremećaja. To su nasledne, hronične i doživotne bolesti krvi, koje pogađaju crvena krvna zrnca, odnosno njihov glavni deo hemoglobin, koji omogućava prenos kiseonika od pluća do svih delova tela. Normalna crvena krvna zrnca sadrže hemoglobin A, međutim, postoje i abnormalne forme, kao što su hemoglobin C i hemoglobin S (S skraćeno od eng. sickle=srpast). Na osnovu toga, razlikuje se više tipova bolesti srpastih ćelija:
- Sickle Cell Anemia (SS)
- Sickle-Hemoglobin C Disease (SC)
- Sickle Beta-Plus Thalassemia
- Sickle Beta-Zero Thallasemia.
Oboleli od srpaste anemije, kao najćešćeg oblika iz ove grupe bolesti, sadrže obe kopije mutantnog gena za HbS, dok ostali imaju jednu kopiju gena za HbS i jednu kopiju gena koji determiniše neki drugi oblik abnormalnog hemoglobina. Ovi geni imaju plejotropan efekat, tako da se posledice mutacije primećuju u više nivoa, pogađajući mnoge vitalne organe (www.sicklecelldisease.org). Za razliku od normalnih crvenih krvnih zrnaca, koja su mekana i okrugla, sa sposobnošću lakog prolaska kroz sitne krvne sudove, eritrociti sa HbS menjaju oblik (www.nhlbi.nih.gov). U uslovima deoksigenizacije dolazi do polimerizacije abnormalnog Hb i promene oblika u izgled srpa. Ovaj proces ostećuje membranu eritrocita, menjajući i njihov oblik, pri čemu ćelije postaju krute, lako lomljive, sa tendencijom otežanog prolaska kroz krvne sudove i začepljenja istih (sl.1). Ovo blokira dotok krvi do okolnih tkiva i njihovu snabdevenost kiseonikom, uzrokujući epizode bola, eventualna oštećenja okolnih tkiva i vitalnih organa i druge ozbiljne medicinske probleme koji prate ovu bolest (www.wikipedia.org).
Takođe, za razliku od normalnih eritrocita sa životnim vekom od 120 dana, srpaste ćelije umiru i raspadaju se mnogo brže-u proseku nakon 16 dana. Zbog nedovoljno brze eritropoeze (u koštanoj srži dugačkih kostiju), krv je konsantno u deficitu sa eritrocitima, što dovodi do stanja anemije (nizak nivo crvenih krvnih zrnaca u krvotoku) (www.sicklecelldisease.org).
Patofiziologija i genetika
Srpasta anemija je uzrokovana „missense“ tačkastom mutacijom, odnosno supstitucijom jednog nukleotida (A u T-transverzija), koja uzrokuje promenu informativnog smisla wild type kodona u β-globinskom genu. Rezultat ovoga je zamena glutaminske kiseline manje polarnom amino-kiselinom valinom na šestoj poziciji β-globinskog lanca hemoglobina (sl.2). Asocijacija dva α-globinska i dva mutantna β-globinska lanca čine hemoglobinS.
U normalnim uslovima ova mutacija je benigna, ne uzrokujući promene na sekundarnoj, tercijernoj ili kvarternoj strukturi proteina hemoglobina. Ali, uslovi snižene koncentracije kiseonika, dovode do polimerizacije hemoglobina, na taj način što deoksigenisan hem HbS dovodi do hidrofobične reakcije između susednih HbS molekula. Naime, deoksi forma hemoglobina izlaže hidrofoban deo proteina između E i F heliksa. Hidrofobni ostaci valina, koji je na šestoj poziciji u β-globinskom lancu hemoglobina, su sposobni da se vezuju za hidrofoban deo proteina, uzrokujući agregaciju molekula Hb, stvaranje fibroznih precipitacija, promenu oblika eritrocita u klasičan srpasti oblik i gubljenje njihove elastičnosti. Kod heterozigota za HbS (prenosioca srpastog hemoglobina), problemi polimerizacije su minorni u odnosu na homozigote. Prenosioci imaju simptome jedino ukoliko se nađu u nekom stresnom stanju, kao što je nedostatak kiseonika (npr. na većim nadmorskim visinama) ili tokom teže dehidratacije. Često se dešava ciklus: ćelije primaju srpasti oblik, što dovodi do stvaranja delova sa niskom koncentracijom kiseonika, uzrokujući još veći broj srpastih crvenih krvnih zrnaca. Što se više ponavljaju ovi ciklusi nastanka srpastih eritrocita uzrokujući gubitak elastičnosti, nastaje veliki broj ćelija koje ne uspevaju da povrate svoj normalan oblik pri povećanju koncentracije kiseonika. Ovi rigidni eritrociti su nesposobni za prolazak kroz uske kapilare, što dovodi do okluzije krvnih sudova i ishemije(nedovoljna prokrvljenost) (www.wikipedia.org).
