Stenice

Pyrrhocoris, dva razvojna stupnja

Klasifikacija:

• nadcarstvo Eukaryota
• carstvo životinje (Animalia)
• podcarstvo Eumetazoa
• tip zglavkari (Arthropoda)
• podtip Uniramia
• klasa Insecta (Hexapoda)
• podklasa krilati insekti (Pterygota) Lang, 1889, sensu Van Bruggen, 1976?
• nadred Neoptera
• red riličari Hemiptera
• podred stenice (Heteroptera)

Smrdibuba: 1 i 1a polukrilca; 2 - scutellum

Stenice (lat. Heteroptera) su krilati insekti koji pripadaju redu riličara (lat. Hemiptera). Tipičnim osobine ove grupe insekata su:

• dorzoventralno (leđno-trbušno) spljošteno telo;
• usni aparat za bodenje i sisanje sa rilicom koja u miru leži na trbušnoj strani da bi se ispravila samo prilikomn bodenja;
• kopnene vrste imaju smrdljive žlezde koje se kod odraslih nalaze na grudnom regionu između drugog i trećeg para nogu i izlučuju sekter neprijatnog mirisa koji ih štiti od predatora;
• krila se međusobno razlikuju:prednja par je jednim delom očvrsno (hitinizovan) dok su zadnja krila kompletno opnasta i providna; prednja krila se označavaju kao polukrilca (lat. hemielytrae) jer su im oko 2/3 hitinizirane i očvrsle, dok je ostatak pri vrhu tanak i opnast; kada ne lete prednja krila, stoje preklopljeno na leđima, a ispod njih su sklopljena opnasta zadnja krila; krila nekih vrsta mogu da budu i redukovana (vatrena stenica, rodovi Gerris, Cimex)
• između polukrilaca nalazi se hitinski štit (scutellum) koji kod pojedinih vrsta može da pokrije čitav grudni region (torax)

Biologija

Stenice su prilagođene na različita staništa i načine života. Tako se mogu naći na kopnu, zemlji, biljkama, u vodi kao što ima i poluvodenih koje se zadržavaju samo na površini vode. Vodene vrste imaju kratke antene, dok su kod kopnenih one duge. Osim toga, zadnje noge vodenih vrsta prilagođene su za plivanje veslanjem, a prednje za hvatanje plena. Kod kopnenih su sva tri para nogu prilagođena za hodanje.

Raznovrsna staništa određuju i prilagođenost raznovrsnih načina ishrane:

• biljnim sokovima
• grabljivice
• ektoparaziti čoveka, sisara, ptica i životinja koje žive u vodi.

Postembrionalno razviće

Postembrionalno razviće stenica je paurometabolno što znači da ne postoje tipične oznake larvi već su svi larveni stadijumi slični odraslim jedinkama. Između larvenih stadijuma, kojih uobičajeno ima pet, dolazi do presvlačenja za vreme koga rastu. Začeci krila postaju vidljivi posle drugog presvlačenja.

Najznačajnije familije

O velikog broja familija ovde će biti predstavljene samo one koje su od značaja za čoveka ili su najpoznatije.

Smrdibube (lat. Pentatomidae) su najobimnija familija većinom biljnih stenica;sa najpoznatijim vrstama:

• smrdibuba, kupinova stenica ili smrdljivi martin (Pentatoma rufipes)
• zelena smrdibuba (Pentatoma viridissima)
• Eurygaster integriceps štetočina žitarica

Kućne stenice (Cimicidae) paraziti koji se hrane krvlju sisara i ptica :

• krevetna stenica (Cimex lectularius), parazitira na čoveku;
• Cimex columbianus parazit živite i golubova;
• Cimex pipistrelli, parazitira na papagajima

Vatrene stenice (Pyrrhocoridae) sa najpoznatijom vrstom:

• Pyrrhocoris apterus

Meke livadske stenice (Miridae) među kojima ima štetočina useva kao što je:

• Plesiocoris rugicollis

Obične livadske stenice (Lygaeidae), štetočine kukuruza i pšenice:

• Mydocha serripes

Čipkaste stenice (Tingitidae) žive u brojnim kolonijama prikačene za donji deo lista koji zbog toga izgleda kao da je posut injem. Polukrilca posmatrana pod mikroskopom imaju izgled čipke (otuda im ime). Predstavnik je:

• Stephanitis pyri, štetočina kruške.

Dodatne informacije

• Celokupna lista evropskih vrsta na http://www.earthlife.net/insects/heteropt.html

Fotografije

• 

  Presvlačenje Pyrrhocoris apterus (foto: Vera Knežević)

• 

  Kolonija vatrenih stenica (foto: Vera Knežević)

• 

  Pentatoma rufipes

• 

  Myodocha serripes

• 
• 

  Cimex lectularius

• 

  Stephanitis pyri

Literatura

• Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
• Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
• Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000.
• izvor fotografije1
• izvor fotografije 2

Snežana Trifunović, dipl. biolog

Tekst nije završen - radovi su u toku