Stenice

Izvor: Bionet Škola
Izmena od 18:02, 15. januar 2015. od strane korisnika Tsnena (razgovor | doprinosi)
(razl) ← Starija izmena | Najnovija izmena (razl) | Novija izmena → (razl)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Pyrrhocoris, dva razvojna stupnja

Klasifikacija:

  • nadcarstvo Eukaryota
  • carstvo životinje (Animalia)
  • podcarstvo Eumetazoa
  • tip zglavkari (Arthropoda)
  • podtip Uniramia
  • klasa Insecta (Hexapoda)
  • podklasa krilati insekti (Pterygota) Lang, 1889, sensu Van Bruggen, 1976?
  • nadred Neoptera
  • red riličari Hemiptera
  • podred stenice (Heteroptera)
Smrdibuba: 1 i 1a polukrilca; 3 - scutellum

Stenice (lat. Heteroptera) su krilati insekti koji pripadaju redu riličara (lat. Hemiptera). Tipičnim osobine ove grupe insekata su:

  • dorzoventralno (leđno-trbušno) spljošteno telo;
  • usni aparat za bodenje i sisanje sa rilicom koja u miru leži na trbušnoj strani da bi se ispravila samo prilikomn bodenja;
  • kopnene vrste imaju smrdljive žlezde koje se kod odraslih nalaze na grudnom regionu između drugog i trećeg para nogu i izlučuju sekter neprijatnog mirisa koji ih štiti od predatora;
  • krila se međusobno razlikuju:prednja par je jednim delom očvrsno (hitinizovan) dok su zadnja krila kompletno opnasta i providna; prednja krila se označavaju kao polukrilca (lat. hemielytrae) jer su im oko 2/3 hitinizirane i očvrsle, dok je ostatak pri vrhu tanak i opnast; kada ne lete prednja krila, stoje preklopljeno na leđima, a ispod njih su sklopljena opnasta zadnja krila; krila nekih vrsta mogu da budu i redukovana (vatrena stenica, rodovi Gerris, Cimex)
  • između polukrilaca nalazi se hitinski štit (scutellum) koji kod pojedinih vrsta može da pokrije čitav grudni region (torax)

Biologija

Stenice su prilagođene na različita staništa i načine života. Tako se mogu naći na kopnu, zemlji, biljkama, u vodi kao što ima i poluvodenih koje se zadržavaju samo na površini vode. Vodene vrste imaju kratke antene, dok su kod kopnenih one duge. Osim toga, zadnje noge vodenih vrsta prilagođene su za plivanje veslanjem, a prednje za hvatanje plena. Kod kopnenih su sva tri para nogu prilagođena za hodanje.

Raznovrsna staništa određuju i prilagođenost raznovrsnih načina ishrane:

  • biljnim sokovima
  • grabljivice
  • ektoparaziti čoveka, sisara, ptica i životinja koje žive u vodi.

Postembrionalno razviće

Postembrionalno razviće stenica je paurometabolno što znači da ne postoje tipične oznake larvi već su svi larveni stadijumi slični odraslim jedinkama. Između larvenih stadijuma, kojih uobičajeno ima pet, dolazi do presvlačenja za vreme koga rastu. Začeci krila postaju vidljivi posle drugog presvlačenja.

Najznačajnije familije

O velikog broja familija ovde će biti predstavljene samo one koje su od značaja za čoveka ili su najpoznatije.

Smrdibube (lat. Pentatomidae) su najobimnija familija većinom biljnih stenica;sa najpoznatijim vrstama:

Kućne stenice (Cimicidae) paraziti koji se hrane krvlju sisara i ptica :

Vatrene stenice (Pyrrhocoridae) sa najpoznatijom vrstom:

Meke livadske stenice (Miridae) među kojima ima štetočina useva kao što je:

Obične livadske stenice (Lygaeidae), štetočine kukuruza i pšenice:

Čipkaste stenice (Tingitidae) žive u brojnim kolonijama.Predstavnik je:

Rožaste stenice (Coreidae) koje se u Severnoj Americi nazivaju još i stenice bundevare zato što se hrane jednom vrstom bundeve.

Stenice gazivode (Gerridae) mogu da se kreću po površini vode.

Stenice plećate gazivode (Veliidae)

Stenice vodomerke(Hydrometridae) su vodene i poluvodene.

Stenice vodene škorpije (Nepidae) su vodeni organizmi.

Stenice leđne veslarice (Notonectidae)

Stenice veslačice (Corixidae).

Stenice kao prenosioci bolesti

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Stenice kao prenosioci bolesti

Dodatne informacije

Fotografije

Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • izvor fotografije1
  • izvor fotografije 2
Snežana Trifunović, dipl. biolog