Stenice

Klasifikacija:

• nadcarstvo Eukaryota
• carstvo životinje (Animalia)
• podcarstvo Eumetazoa
• tip zglavkari (Arthropoda)
• podtip Uniramia
• klasa Insecta (Hexapoda)
• podklasa krilati insekti (Pterygota) Lang, 1889, sensu Van Bruggen, 1976?
• nadred Neoptera
• red riličari Hemiptera
• podred stenice (Heteroptera)

Stenice (lat. Heteroptera) su krilati insekti koji pripadaju redu riličara (lat. Hemiptera). Tipičnim osobine ove grupe insekata su:

• dorzoventralno (leđno-trbušno) spljošteno telo;
• usni aparat za bodenje i sisanje sa rilicom koja u miru leži na trbušnoj strani da bi se ispravila samo prilikomn bodenja;
• kopnene vrste imaju smrdljive žlezde koje se kod odraslih nalaze na grudnom regionu između drugog i trećeg para nogu i izlučuju sekter neprijatnog mirisa koji ih štiti od predatora;
• krila se međusobno razlikuju:prednja par je jednim delom očvrsno (hitinizovan) dok su zadnja krila kompletno opnasta i providna; prednja krila se označavaju kao polukrilca (lat. hemielytrae) jer su im oko 2/3 hitinizirane i očvrsle, dok je ostatak pri vrhu tanak i opnast; kada ne lete prednja krila, stoje preklopljeno na leđima, a ispod njih su sklopljena opnasta zadnja krila; krila nekih vrsta mogu da budu i redukovana, kao što je to kod vatrene stenice
• između polukrilaca nalazi se hitinski štit (scutellum) koji kod pojedinih vrsta može da pokrije čitav grudni region (torax)

Biologija

Stenice su prilagođene na različita staništa i načine života. Tako se mogu naći na kopnu, zemlji, biljkama, u vodi kao što ima i poluvodenih koje se zadržavaju samo na površini vode. Vodene vrste imaju kratke antene, dok su kod kopnenih one duge. Osim toga, zadnje noge vodenih vrsta prilagođene su za plivanje veslanjem, a prednje za hvatanje plena. Kod kopnenih su sva tri para nogu prilagođena za hodanje.

Raznovrsna staništa određuju i prilagođenost raznovrsnih načina ishrane:

• biljnim sokovima
• grabljivice
• ektoparaziti čoveka, sisara, ptica i životinja koje žive u vodi.

Najznačajnije familije

O velikog broja familija ovde će biti predstavljene samo one koje su od značaja za čoveka ili su najpoznatije.

Smrdibube (lat. Pentatomidae) su najobimnija familija većinom biljnih stenica, mada ima i predatorskih vrsta koje se hrane gusenicama leptira. Ispuštaju sekret koji može voću (malinama, kupinama) da da neprijatan miris koji izaziva povraćanje. Najpoznatije vrste iz ove familije su: • Smrdibuba, kupinova stenica ili smrdljivi martin (Pentatoma rufipes) Koje se hrane mekim delovima voća

Celokupna lista evropskih vrsta na http://www.earthlife.net/insects/heteropt.html

Literatura

• Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
• Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
• Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000

Snežana Trifunović, dipl. biolog

Tekst nije završen - radovi su u toku