Razlika između izmena na stranici „Syrphidae (Diptera) kao oprašivači”
| Red 9: | Red 9: | ||
Muve žive gotovo svuda u kopnenim [[ekosistem]]ima i brojne su u većini staništa. Sa preko 160.000 vrsta, muve formiraju izuzetno veliku i raznoliku grupu, sa razlikama u delovima usta, dužini jezika, veličini i stepenu dlakavosti. Raznovrsnost muva koje posećuju [[cvetnice]] ogleda se u njihovoj efikasnosti kao oprašivači. Neke muve, kao što su dugojezične [[tabanide]] u Južnoj Africi, su usko specijalizovane za određene cvetne vrste, dok su ostale muve generalisti i posećuju raznovrsne cvetne vrste. U određenim staništima poput prizemnih delova šuma, gde žbunaste vrste imaju male, neupadljive, episkopalne cvetove, muve su posebno važni oprašivači. U arktičkim i alpskim sredinama, u uslovima smanjene pčelinje aktivnosti, muve su često glavni oprašivači otvorenih cvetova u obliku posuda, sa lako dostupnim polenom i [[nektar]]om. | Muve žive gotovo svuda u kopnenim [[ekosistem]]ima i brojne su u većini staništa. Sa preko 160.000 vrsta, muve formiraju izuzetno veliku i raznoliku grupu, sa razlikama u delovima usta, dužini jezika, veličini i stepenu dlakavosti. Raznovrsnost muva koje posećuju [[cvetnice]] ogleda se u njihovoj efikasnosti kao oprašivači. Neke muve, kao što su dugojezične [[tabanide]] u Južnoj Africi, su usko specijalizovane za određene cvetne vrste, dok su ostale muve generalisti i posećuju raznovrsne cvetne vrste. U određenim staništima poput prizemnih delova šuma, gde žbunaste vrste imaju male, neupadljive, episkopalne cvetove, muve su posebno važni oprašivači. U arktičkim i alpskim sredinama, u uslovima smanjene pčelinje aktivnosti, muve su često glavni oprašivači otvorenih cvetova u obliku posuda, sa lako dostupnim polenom i [[nektar]]om. | ||
| + | ==Zasto muve posećuju cvetove?== | ||
| + | Muve posećuju cveće iz mnogo razloga. Najvažniji je hrana u formi nektara i ponekad polena. Nektar kao slatka tvorevina daje energiju. Polen je bogat proteinima koji su potrebni odraslim muvama pre reprodukcije. | ||
| + | |||
| + | Druge muve posećuju cveće radi polegana jaja, a [[larve]] se hrane cvastima ili semenkama i plodovima u razvoju. | ||
| + | Biljke sa cvetovima sa mirisom lešina namamljuju muve da ih posete i opraše. One opanašaju miris i igled lešine u kojima ove vrste muva polažu jaja. | ||
| + | |||
| + | U hladnim arktičkim i alpskim staništima, neke cvetne vrste privlače muve tako što obezbeđuju toplo sklonište. Muve se greju u temperaturi cveta koja može biti i do 5 stepeni C veća od okolne temperature (Luzar i Gottsberger, 2001). Ovako muve čuvaju toplotu muskulatornog sistema za letenje i što im omogućava let na niskim temperaturama koje su letalne za mnoge pčele. Njihovo kretanje unutar cvetova dovodi do oprašivanja. Cvetovi mogu da služe i kao mesto za parenje. Veliki broj vrsta muva se pari na specijalnim vrstama cvetova, a rezultat njihovog [[ponašanje životinja|ponašanja]] je [[oprašivanje]]. | ||
Izmena na datum 7. novembar 2010. u 20:38
Diptera kao oprašivači
Diptere, prave muve, su važna, ali zanemarena grupa oprašivača. Diptere imaju samo prednji par krila, dok su im umesto zadnjih krila ostali zakržljali ostaci - mahalice, haltere. Oni su stara grupa i verovatno su bili među prvim oprašivači ranih cvetnica
Uobičajeno je mišljenje da su muve štetočine. Manje su poznate korisne aktivnosti ovih insekata, kao što su kontrola štetočina, hrana za vrste kao što su ptice i ribe, razlagači i regeneratori zemljišta, indikatori kvaliteta vode i oprašivači mnogih biljaka. Najmanje 71 od 150 (Evenhuis i sar., 2008) porodica iz reda Diptera su muve koje se kao odrasle hrane na cveću. Više od 550 vrsta cvetnica redovno su posećene od strane Diptera (Larson i sar., 2001), koje su potencijalni oprašivači. Diptera su dokumentovane kao primarni oprašivači za mnoge biljne vrste, kako divlje tako i kultivisane.
Muve žive gotovo svuda u kopnenim ekosistemima i brojne su u većini staništa. Sa preko 160.000 vrsta, muve formiraju izuzetno veliku i raznoliku grupu, sa razlikama u delovima usta, dužini jezika, veličini i stepenu dlakavosti. Raznovrsnost muva koje posećuju cvetnice ogleda se u njihovoj efikasnosti kao oprašivači. Neke muve, kao što su dugojezične tabanide u Južnoj Africi, su usko specijalizovane za određene cvetne vrste, dok su ostale muve generalisti i posećuju raznovrsne cvetne vrste. U određenim staništima poput prizemnih delova šuma, gde žbunaste vrste imaju male, neupadljive, episkopalne cvetove, muve su posebno važni oprašivači. U arktičkim i alpskim sredinama, u uslovima smanjene pčelinje aktivnosti, muve su često glavni oprašivači otvorenih cvetova u obliku posuda, sa lako dostupnim polenom i nektarom.
Zasto muve posećuju cvetove?
Muve posećuju cveće iz mnogo razloga. Najvažniji je hrana u formi nektara i ponekad polena. Nektar kao slatka tvorevina daje energiju. Polen je bogat proteinima koji su potrebni odraslim muvama pre reprodukcije.
Druge muve posećuju cveće radi polegana jaja, a larve se hrane cvastima ili semenkama i plodovima u razvoju. Biljke sa cvetovima sa mirisom lešina namamljuju muve da ih posete i opraše. One opanašaju miris i igled lešine u kojima ove vrste muva polažu jaja.
U hladnim arktičkim i alpskim staništima, neke cvetne vrste privlače muve tako što obezbeđuju toplo sklonište. Muve se greju u temperaturi cveta koja može biti i do 5 stepeni C veća od okolne temperature (Luzar i Gottsberger, 2001). Ovako muve čuvaju toplotu muskulatornog sistema za letenje i što im omogućava let na niskim temperaturama koje su letalne za mnoge pčele. Njihovo kretanje unutar cvetova dovodi do oprašivanja. Cvetovi mogu da služe i kao mesto za parenje. Veliki broj vrsta muva se pari na specijalnim vrstama cvetova, a rezultat njihovog ponašanja je oprašivanje.
