Tarantule

Chromatopelma cyaneopubescens

Taksonomija

carstvo: Animalia
tip: Arthropoda
klasa: Arachnida
red: Araneae (Clerck, 1757) 
podred Mygalomorphes

Tarantule su dlakavi i vrlo često veliki pauci, čija veličina zajedno sa nogama može da pređe 20 cm. Pripadaju porodici pravih tarantula Theraphosidae. Naziv potiče od naziva italijanske oblasti Taranto i originalno se koristio za pauke koji ne pripadaju tarantulama već redu Araneomorphes, kao što je vrsta vučji pauk (Lycosa tarentula). Često se koriste kao kućni ljubimci.

Opis

Veličina tela se kreće od 2,5 cm do 12 cm u dužinu, sa rasponom nogu do 28 cm, a njihova težina iznosi 28 - 85 g. Veličina ih čini prilično prepoznatljivim. Vrsta koja živi u Venecueli i Brazilu Goliath birdeather i hrani se pticama, smatra se najvećom tarantulom. Prozoma (glaveno-grudni region) i noge su im obično tamno smeđe boje, a opistozoma (abdomen) je smeđe-crn. Boja može da varira među vrstama, te može biti i siva, narandžasta, crvena i menja se posle mitarenja. Telo i noge su pokriveni dvema vrstama dlačica: normalnim i iritirajućim koje se nalaze u vlažnom sloju. Iritirajuće dlake nisu otrovne ali za neprijatelje mogu biti smrtonosne ili jednostavno služe za zastrašivanje. Određivanje vrste je vrlo složen proces i vrši se na polno zrelom mužjaku.

Spoljašnja anatomija

Telo im je podeljeno na dva telesna regiona:

• prozomu, na kojoj se nalazi 6 pari ekstremiteta (nogu) i 8 pari očiju (proste ocele) koje su raspoređene u dva reda;
• opistozomu, na kojoj nema nogu ili su one transformisane u npr. paučinaste bradavice.

Prvi par ekstremiteta su helicere kojima tarantule hvataju i ubadaju plen. Nose otvore otrovnih žlezda. Drugi par nogu su pedipalpi koji uglavnom služe za hvatanje hrane i hodanje. Iza njih se nalazi 4 para nogu za hodanje koje su završene kandžama. Pored hodanja one mogu da obavljaju i druge funkcije kao što je kopanje gnezda, pridržavanje ženki pri kopulaciji, ispredanje paučine i dr. Kod vrsta koje imaju sposobnost ispredanja paučine na zadnjem paru nogu nalazi se dva reda povijenih, trnolikih nastavaka koji se zovu kalamistrum. Paučina se ispreda u posebnom organu, tzv. kribelumu koji je smešten na opistozomi.

Unutrašnja anatomija

Sistem za varenje počinje usnim otvorom i mišićavim ždrelom u koje se izlivaju pljuvačne žlezde. Tarantule su isključivi grabljivci, koji vrebaju plen iz zasede i ne love pomoću paučinaste mreže kao drugi pauci. Plen ubadaju snažnim helicerama i ubrizgavaju parališući otrov, a zatim se razlažu tkiva žrtve. Polurazložena, kašasta tkiva usisavaju zahvaljujući dobro razvijenim mišićima zdrela i želuca za usisavanje, tako da od žrtve ostane samo koža. Osnovna hrana su manji pauci ili insekti, a mogu da jedu raznovrsne životinje: muve, bubašvabe, gliste, žabe, sitne glodare, ptice, ribe i još mnogo toga.

Respiraciju vrše pomoću dve vrste oragana, obe poreklom od ektoderma i većina vrsta ima obe vrste:

• listolika pluća
• traheje

Krvni sistem tarantula je otvorenog tipa. Izlučivanje vrše pomoću koksalnih žlezda, smeštenih u prozomi i Malpigijevih cevčica, koje se naslaze u opistozomi između srednjeg i zadnjeg creva.

Odvojenih su polova i kod većeg broja vrsta je izražen polni dimorfizam tako što su mužjaci šareniji i napadnije obojeni od ženki. Polni sistem je smešten u opistozomi i izgrađen je od:

• ženke imaju parne jajnike koji su u vreme polaganja jaja toliko krupni da zauzimaju veći deo opistozome; imaju spermateku
• mužjaci imaju testise, a ulogu kopulatornog organa imaju pedipalpi.

Razmnožavanje

Ženke snesu od 100 do 1000 jaja u neku vrstu kesice izgrađene od mreže paučine. Brigu o jajima vode uglavnom ženke. Inkubacija traje od 45 do 60 dana, posle čega mladi napuštaju jaja i ostaju sa majkom 3 do 6 dana, a neki i duže.

Rasprostranjenost i stanište

Nastanjuju tropske predele Južne i Centralne Amerike, Meksika i jugozapadne Amerike, Aziju, Južnu Evropu, Afriku i Australiju. Njihova prirodna staništa su travnate površine (savane, pampasi), tropske šume, pustinje, planine, šikare. Kao sklonište, gnezdo koriste prirodne šupljine ispod kamenja ili panjeva, ispod kore drveća, pa čak i napuštene jazbine glodara. Takođe, kopaju rupe pod zemljom gradeći sopstvene jazbine. Ponekad ispred skloništa pletu mreže kojima otkrivaju prisustvo plena ili neprijatelja. Neke vrste pletu gnezda od svilenkaste paučine zakačena za drveće ili biljke, kao što su ananas ili banana, zatim na zidovima zgrada i sl.

Ponašanje i presvlačenje

Tarantule u divljini prosečno žive do 30 godina. Kada se uznemire i osete da su u opasnosti mogu se podići na zadnje noge, a prednje ispružaju u preteći stav. Odbacivanje egzoskeleta, presvlačenje, obavlja se periodično i to kod mladih jedinki nekoliko puta godišnje, a kod starih jednom godišnje. Kada je potrebno da obnove izgubljeni ekstremitet ili stare dlake, starije jedinke mogu i češće da se presvlače.

Veličinu i mesto potencijalnog plena određuju preko čula dodira, jer ne mogu da vide svetlo/mrak i kretanje. To čulo je u obliku taktilnih dlačica koje reaguju na vibracije izazvane pokretom. Plen biraju najverovatnije prema veličini. Love noću, a plen ubijaju otrovom koji ubrizgavaju helicerama.

Kada su uznemirene i osećaju se ugroženim one napadaju prvo ubodom iritirajućim dlakama, a onda i ugrizom. Nema podataka da je njihov otrov smrtonosan za čoveka.

Klasifikacija

Ova porodica obuhvala veći broj podporodica:

• Acanthopelminae, kopnene tarantule koje naseljavaju Gvineju i Centralnu Ameriku
• Aviculariinae, tarantule rasprostranjene su od Kariba do Južne Amerike sa iritirajućim dlakama koje dodirom prenose na neprijatelja;
• Eumenophorinae, naseljavaju uglavnom Afriku
• Harpactirinae ili babunski pauci, najviše ih ima u Africi; imaju snažan ugriz i ubrizgavaju snažan otrov ali nisu smrtonosne za čoveka
• Ischnocolinae, ima ih svuda po svetu
• Ornithoctoninae, naseljavaju severoistocnu Aziju, severoistocna Kinu i Borneo; poznati su po agresivnosti
• Poecilotheriinae, obuhvata tri vrste iz Indije i Šri Lanke; neke od njih su jako ugrožene i nalaze se pred istrebljenjem;
• Selenocosmiinae, naseljavaju iz Istocnu Aziju i Australiju; imaju jak otrov
• Selenogyrinae, rasprostranjene u Indiji i Aziji
• Stromatopelminae, naseljavaju zapadnu Afriku i žive na drveću;
• Theraphosinae, naseljavaju Australiju, Severnu i Južnu Ameriku; većina tarantula koje se prodaju kao kućni ljubimci je iz ove podporodice;
• Thrigmopoeinae, žive u Indiji.

Literatura

• Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
• Brajković, M (2004): Zoologija invertebrata II, ZUNS, Beograd
• Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
• Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000

Snežana Trifunović, dipl. biolog