Razlika između izmena na stranici „Targetiranje proteina”
(→Nesekretorni put sortiranja proteina) |
|||
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Targetiranje ili sortiranje proteina je mehanizam transporta novosintetisanih proteina do tačnih odredišta u ćeliji ili van nje.''' | '''Targetiranje ili sortiranje proteina je mehanizam transporta novosintetisanih proteina do tačnih odredišta u ćeliji ili van nje.''' | ||
| − | Posle translacije proteini se obeležavaju kako bi stigli do tačnog odredišta u ćeliji ili iz nje bili izbačeni. Različiti proteini treba da stignu do različitih odredišta u ćeliji ili da budu izbačeni van ćelije. Krajnje odredišta proteina su ćelijske organele, ćelijska membrana ili okolina ćelije. Proces sortiranja proteina zasnovan je u samoj amino-kiselinskoj sekvenci proteina, nazvanoj '''signalna sekvenca'''. | + | Posle translacije proteini se obeležavaju kako bi stigli do tačnog odredišta u ćeliji ili iz nje bili izbačeni. Različiti proteini treba da stignu do različitih odredišta u ćeliji ili da budu izbačeni van ćelije. Krajnje odredišta proteina su [[ćelijske organele]], [[ćelijska membrana]] ili okolina ćelije. Proces sortiranja proteina zasnovan je u samoj amino-kiselinskoj sekvenci proteina, nazvanoj '''signalna sekvenca'''. |
| − | Translacija svih proteina u eukariotskoj ćeliji počinje u citoplazmi (izuzev nekih proteina u mitohondrijama i | + | Translacija svih proteina u eukariotskoj ćeliji počinje u citoplazmi (izuzev nekih proteina u [[Mitohondrije|mitohondrijama]] i [[hloroplasti]]<nowiki/>ma) i mnogi od njih tu i ostaju. Kako translacija odmiče tako se korak po korak proverava da li je potrebno protein usmeriti na dugo odredište. Prvi korak dešava se odmah po otpočinjanju translacije. U ovom koraku se donosi odluka da li se translacija produžava u citoplazmi ili se protein šalje u [[endoplazmin retikulum]] gde će se ona nastaviti. Tako se mogu razlikovati dva opšta procesa: |
| − | # | + | #sekretorni put sortiranja proteina i |
| − | # | + | #nesekretorni put sortiranja proteina. |
| − | === Nesekretorni put sortiranja proteina === | + | === Sekretorni put i endomembranski sistem === |
| − | Proteini koji se proizvode u citoplazmi, ne odlaze u endoplazmin retikulum, mogu tu trajno ostati ili se mogu transportovati u organele. | + | Proteini koji su potrebni bilo kom delu endomembranskog sistema ćelije ili će se izbaciti iz ćelije transportuju se sekretornim putem. Taj proces se dešava ili tokom translacije ili odmah po njenom završetku. Svi proteini koji ulaze u ovaj put usmeravaju se ka membranama endoplazminog retikuluma. Proteini koji se tako sortiraju su: |
| + | |||
| + | * solubilni i membranski proteini endoplazmnog retikuluma | ||
| + | * proteini lumena [[Goldžijev aparat|Goldžijevog aparata]] i [[lizozom]]<nowiki/>a | ||
| + | * integralni proteini membrana svih ćelijskih organela i plazma membrane | ||
| + | * proteini koje ćelija izlučuje | ||
| + | |||
| + | Signalna sekvenca kojom se protein usmerava ka endoplazminom retikulumu je niz hidrofobnih amino-kiselina koji se nalazi na samom početku polipeptidnog lanca (H-kraj lanca). Kada ta sekvenca izađe iz ribozoma, onda je prepozna i za nju se veže specifičan kompleks proteina. Ribozom zajedno sa polipeptidnim lancem za koga je vezan taj kompleks doprema se do endoplazminog retikuluma. Novosintetisani polipeptid se ubacuje u lumen endoplazminog retikuluma. Neki proteini ostaju u ER gde će obavljati svoje funkcije. Većina proteina se iz endoplazmnog retikuluma transportuje u Goldžijev aparat i membranske, transportne vezikule. Tu se vrši njihova modifikacija na različite načine (kao što je npr. glikozilacija). Neki proteini koji su dospeli u Goldžijev aparat tu i ostaju i obavljaju funkcije, dok se drugi šalju do krajnjih odredišta (lizozomi, ćelijska membrana i sekrecija). Ako nemaju nikakve specifične oznake onda se proteini usmeravaju ka površini ćelije gde će se ili ugraditi u ćelijsku membranu ili izlučiti u spoljašnju sredinu. Ako poseduju neke specifične molekularne oznake, kakav je na primer šećer za koji je vezana fosfatna grupa, takav protein se usmerava u lizozome. | ||
| + | |||
| + | ===Nesekretorni put sortiranja proteina=== | ||
| + | Proteini koji se proizvode u citoplazmi, ne odlaze u endoplazmin retikulum, mogu tu trajno ostati ili se mogu transportovati u organele. Proteini koji imaju signalne sekvence za određene organele transportuju se do njih. Tako se proteini transportuju do mitohondrija, hloroplasta, peroksizima i nukleusa. | ||
Izmena na datum 15. mart 2019. u 15:47
Targetiranje ili sortiranje proteina je mehanizam transporta novosintetisanih proteina do tačnih odredišta u ćeliji ili van nje.
Posle translacije proteini se obeležavaju kako bi stigli do tačnog odredišta u ćeliji ili iz nje bili izbačeni. Različiti proteini treba da stignu do različitih odredišta u ćeliji ili da budu izbačeni van ćelije. Krajnje odredišta proteina su ćelijske organele, ćelijska membrana ili okolina ćelije. Proces sortiranja proteina zasnovan je u samoj amino-kiselinskoj sekvenci proteina, nazvanoj signalna sekvenca.
Translacija svih proteina u eukariotskoj ćeliji počinje u citoplazmi (izuzev nekih proteina u mitohondrijama i hloroplastima) i mnogi od njih tu i ostaju. Kako translacija odmiče tako se korak po korak proverava da li je potrebno protein usmeriti na dugo odredište. Prvi korak dešava se odmah po otpočinjanju translacije. U ovom koraku se donosi odluka da li se translacija produžava u citoplazmi ili se protein šalje u endoplazmin retikulum gde će se ona nastaviti. Tako se mogu razlikovati dva opšta procesa:
- sekretorni put sortiranja proteina i
- nesekretorni put sortiranja proteina.
Sekretorni put i endomembranski sistem
Proteini koji su potrebni bilo kom delu endomembranskog sistema ćelije ili će se izbaciti iz ćelije transportuju se sekretornim putem. Taj proces se dešava ili tokom translacije ili odmah po njenom završetku. Svi proteini koji ulaze u ovaj put usmeravaju se ka membranama endoplazminog retikuluma. Proteini koji se tako sortiraju su:
- solubilni i membranski proteini endoplazmnog retikuluma
- proteini lumena Goldžijevog aparata i lizozoma
- integralni proteini membrana svih ćelijskih organela i plazma membrane
- proteini koje ćelija izlučuje
Signalna sekvenca kojom se protein usmerava ka endoplazminom retikulumu je niz hidrofobnih amino-kiselina koji se nalazi na samom početku polipeptidnog lanca (H-kraj lanca). Kada ta sekvenca izađe iz ribozoma, onda je prepozna i za nju se veže specifičan kompleks proteina. Ribozom zajedno sa polipeptidnim lancem za koga je vezan taj kompleks doprema se do endoplazminog retikuluma. Novosintetisani polipeptid se ubacuje u lumen endoplazminog retikuluma. Neki proteini ostaju u ER gde će obavljati svoje funkcije. Većina proteina se iz endoplazmnog retikuluma transportuje u Goldžijev aparat i membranske, transportne vezikule. Tu se vrši njihova modifikacija na različite načine (kao što je npr. glikozilacija). Neki proteini koji su dospeli u Goldžijev aparat tu i ostaju i obavljaju funkcije, dok se drugi šalju do krajnjih odredišta (lizozomi, ćelijska membrana i sekrecija). Ako nemaju nikakve specifične oznake onda se proteini usmeravaju ka površini ćelije gde će se ili ugraditi u ćelijsku membranu ili izlučiti u spoljašnju sredinu. Ako poseduju neke specifične molekularne oznake, kakav je na primer šećer za koji je vezana fosfatna grupa, takav protein se usmerava u lizozome.
Nesekretorni put sortiranja proteina
Proteini koji se proizvode u citoplazmi, ne odlaze u endoplazmin retikulum, mogu tu trajno ostati ili se mogu transportovati u organele. Proteini koji imaju signalne sekvence za određene organele transportuju se do njih. Tako se proteini transportuju do mitohondrija, hloroplasta, peroksizima i nukleusa.
