Tej-Saksova bolest

Ukratko

Tej-Saksova bolest je retka nasledna bolest koja progresivno dovodi do propadanja nervnih ćelija mozga i kičmene moždine. Uzrok je autozomno - recesivna mutacija u genu koji nosi uputstvo za sintezu jednog od enzima lizozoma. Obolela osoba na oba hromozoma ima tu recesivnu mutaciju (homozigot). Kao posledica toga jeste da se ne stvara enzim u lizozomima koji razlaže gangliozide (vrsta lipida). Gangliozidi se nagomilavaju što je posebno štetno u nervnim ćelijama koje propadaju. Najčešći oblik ove bolesti javlja se kod beba starosti 3-6 meseci i dovodi do umne zaostalosti, gubitka vida i sluha, paralize i u ranom detinjstvu do smrti. Bolest je prvi put opisao britanski oftalmolog, Varen Tej 1881, dok je američki neurolog Bernard Saks 1887. prvi put je objavio moždanu patologiju bolesti.

Klinička slika

Postoji više oblika ove bolesti. Najčešći oblik javlja se veoma rano kod beba starosti 3-6 meseci. Takve bebe zaostaju u razvoju intelektualno, razdražljive su na zvučne draži (hiperakuzija), ne prate pogledom, a gube i motoričke veštine (prevrtanje, sedenje, puzanje). Tipična karakteristika jeste i pojava crvene tačke (eng. cherry-red spot) u mrežnjači oka. Napredovanjem bolesti dolazi do gubitka vida i sluha, do paralize, a u ranom detinjstvu (prve dve do tri godine života, po nekim autorima tri do pet godina) do smrti.

Ostali oblici Tej-Saksove bolesti su veoma retki. Znaci i simptomi se mogu pojaviti u adolescenciji (juvenilni oblik) ili odrasloj dobi (adultni oblik) i obično su blaži nego kod beba. Karakteristike su slabost mišića, gubitak mišićne koordinacije (ataksija) i drugi problemi sa pokretima, govorni problemi i mentalne bolesti. Znaci i simptomi se uveliko razlikuju kod ljudi kod kojih se ova bolest javlja u kasnijem životnom dobu.

Nasleđivanje

Nasleđuje se autozomno-recesivno, što znači da su obe kopije gena u svakoj ćeliji mutirale (homozigotno stanje gena). Roditelji jedinke sa autozomno-recesivnom bolešću nose po jedan primerak mutiranog gena (heterozigoti) i obično ne pokazuju znake i simptome bolesti.

Za više podataka pogledati Autozomno-recesivno nasleđivanje

Uzrok - mutacije HEXA gena

Mutacije HEXA gena uzrokuju tej-Saksovu bolest. HEXA gen sadrži uputstvo za sintezu dela enzima beta-heksozaminidaze A, koji ima ključnu ulogu u razgradnji gangliozida u mozgu i kičmenoj moždini. Ovaj enzim nalazi se u lizozomima. Lizozomi su organele u ćelijama koje razgrađuju toksične materije i deluju kao centri za reciklažu. U okviru lizozoma, beta-heksozaminidaza A pomaže razgradnju lipida koji se zove GM2 gangliozid.

Mutacije HEXA gena remete aktivnost beta-heksozaminidaze A, što sprečava razlaganje GM2 gangliozida. Kao rezultat, ova supstanca se nagomilava do nivoa toksičnosti, posebno u neuronima u mozgu i kičmeni moždini. Progresivna šteta prouzrokovana nakupljanjem GM2 gangliozida dovodi do uništenja ovih neurona, što izaziva znake i simptome Tej-Saksove bolesti .

Pošto Tej-Saksova bolest narušava funkciju lizozomalnog enzima i uključuje nagomilavanje GM2 gangliozida, ovo stanje se ponekad naziva poremećaj skladištenja lizozoma ili GM2-gangliozidoza.

Za više podataka pogledati HEXA gen

Učestalost

Tej-Saksova bolest je veoma retka u opštoj populaciji. Mutacije koje uzrokuju ovu bolest su najčešće kod Aškenazi Jevreja (oko 100 puta je učestalost veća nego u opštoj populaciji). Takođe, češće su u određenim francusko-kanadskim zajednicama Kvibeka, zajednici Amiša starog reda u Pensilvaniji i među cajunskim stanovništvom Luizijane.

Prevencija, dijagnoza i lečenje

Bolest se ne leči, ali se može sprečiti rađanje deteta sa ovom bolešću prenatalnom dijagnostikom. Najčešći oblici prenatalne dijagnostike su analiza uzoraka horionskih resica (od 10-14 nedelje trudnoće) i amniocenteza (15-18 nedelje trudnoće), analiza amnionske tečnosti. Ako se utvrdi da su oba roditelja nosioci mutacije HEXA gena, verovatnoća da će njihovo dete imati ovu bolest je 25%. Prenatalnom dijagnostikom se može utvrditi da li je dete nasledilo mutirane gene od oba roditelja.

Pretražite internet

https://ghr.nlm.nih.gov/condition/tay-sachs-disease

https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_1374/objava_12278/fajlovi/20_seminar.pdf

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/gtr/conditions/C0039373/

Literatura

• Emeri, Alan, E. H (2009):Emerijevi osnovi medicinske genetike, Data Status, Beograd
• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Snežana Trifunović, dipl. biolog