Razlika između izmena na stranici „Telesni zid insekata”
Idi na navigaciju
Idi na pretragu
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Telesni zid insekata'''je izgrađen od jednoslojne pokožice ([[epidermis]]) koja izlučuje višeslojnu hitinsku kutikulu. Kutikula funkcioniše kao barijera između spoljašnje i unutrašnje sredine. Po obrazovanju je savitljiva, a kasnije očvrsne i predstavlja nerastegljiv oklop oko tela insekata. | '''Telesni zid insekata'''je izgrađen od jednoslojne pokožice ([[epidermis]]) koja izlučuje višeslojnu hitinsku kutikulu. Kutikula funkcioniše kao barijera između spoljašnje i unutrašnje sredine. Po obrazovanju je savitljiva, a kasnije očvrsne i predstavlja nerastegljiv oklop oko tela insekata. | ||
==Sastav i građa kutikule== | ==Sastav i građa kutikule== | ||
| − | Glavni sastojak kutikule je [[polisaharid]] [[H|hitin]] koji je po sastavu sličan [[C|celulozi]]. Čvrstina hitina potiče od organskog [[S|sklerotina]] i neorganskog kalcijum-karbonata (CaCO<sub>3</sub>). Kutikula sadrži i [[protein]]e među kojima je i [[A|atropodin]]. Zahvaljujući prisustvu voskova i nezasićenih masnih kiselina, koji impregniraju kutikulu ili se nalaze na | + | Glavni sastojak kutikule je [[polisaharid]] [[H|hitin]] koji je po sastavu sličan [[C|celulozi]]. Čvrstina hitina potiče od organskog [[S|sklerotina]] i neorganskog kalcijum-karbonata (CaCO<sub>3</sub>). Kutikula sadrži i [[protein]]e među kojima je i [[A|atropodin]]. Zahvaljujući prisustvu voskova i nezasićenih masnih kiselina, koji impregniraju kutikulu ili se nalaze na njenoj površini, ona ima antigljivično dejstvo kod nekih insekata, kao npr. kod medonosne pčele (''[[Apis mellifera]]''). |
Izmena na datum 19. februar 2011. u 21:08
Telesni zid insekataje izgrađen od jednoslojne pokožice (epidermis) koja izlučuje višeslojnu hitinsku kutikulu. Kutikula funkcioniše kao barijera između spoljašnje i unutrašnje sredine. Po obrazovanju je savitljiva, a kasnije očvrsne i predstavlja nerastegljiv oklop oko tela insekata.
Sastav i građa kutikule
Glavni sastojak kutikule je polisaharid hitin koji je po sastavu sličan celulozi. Čvrstina hitina potiče od organskog sklerotina i neorganskog kalcijum-karbonata (CaCO3). Kutikula sadrži i proteine među kojima je i atropodin. Zahvaljujući prisustvu voskova i nezasićenih masnih kiselina, koji impregniraju kutikulu ili se nalaze na njenoj površini, ona ima antigljivično dejstvo kod nekih insekata, kao npr. kod medonosne pčele (Apis mellifera).
