Razlika između izmena na stranici „Telesni zid insekata”
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | '''Telesni zid insekata'''je izgrađen od jednoslojne pokožice ([[epidermis]]) koja izlučuje višeslojnu hitinsku [[kutikula insekata|kutikulu]]. Kutikula funkcioniše kao barijera između spoljašnje i unutrašnje sredine. | + | '''Telesni zid insekata'''je izgrađen od jednoslojne pokožice ([[epidermis]]) koja izlučuje višeslojnu hitinsku [[kutikula insekata|kutikulu]]. Kutikula spolja oblaže površinu tela i funkcioniše kao barijera između spoljašnje i unutrašnje sredine. Nova, tek obrazovana je savitljiva, a kasnije očvrsne i predstavlja nerastegljiv oklop oko tela [[insekti|insekata]]. Očvršćavanje kutikule je '''sklerotizacija''' kojom hitinski delovi postaju čvrsti. |
==Sastav i građa kutikule== | ==Sastav i građa kutikule== | ||
Glavni sastojak kutikule je [[polisaharid]] [[hitin|hitin]] koji je po sastavu sličan [[celuloza|celulozi]]. Čvrstina hitina potiče od organskog [[S|sklerotina]] i neorganskog kalcijum-karbonata (CaCO<sub>3</sub>). Kutikula sadrži i [[protein]]e među kojima je i [[A|atropodin]]. Zahvaljujući prisustvu voskova i nezasićenih masnih kiselina, koji impregniraju kutikulu ili se nalaze na njenoj površini, ona ima antigljivično dejstvo kod nekih insekata, kao npr. kod medonosne pčele (''[[Apis mellifera]]''). | Glavni sastojak kutikule je [[polisaharid]] [[hitin|hitin]] koji je po sastavu sličan [[celuloza|celulozi]]. Čvrstina hitina potiče od organskog [[S|sklerotina]] i neorganskog kalcijum-karbonata (CaCO<sub>3</sub>). Kutikula sadrži i [[protein]]e među kojima je i [[A|atropodin]]. Zahvaljujući prisustvu voskova i nezasićenih masnih kiselina, koji impregniraju kutikulu ili se nalaze na njenoj površini, ona ima antigljivično dejstvo kod nekih insekata, kao npr. kod medonosne pčele (''[[Apis mellifera]]''). | ||
| + | |||
| + | Kutikula je izgrađena od većeg broja slojeva: | ||
| + | *'''epikutikula''', spoljašnji tanki deo, izgrađena od više slojeva od kojih je veoma bitan voštani sloj koji sprečava odavanje vode iz tela; | ||
| + | *'''egzokutikula''', nalazi se ispod epikutikule | ||
| + | *'''endokutikula''', unutrašnji sloj, sadrži više hitina pa je mekana. | ||
== Literatura== | == Literatura== | ||
*Brajković, M: Zoologija invertebrata II deo, ZUNS, Beograd, 2003. | *Brajković, M: Zoologija invertebrata II deo, ZUNS, Beograd, 2003. | ||
Izmena na datum 20. februar 2011. u 13:19
Telesni zid insekataje izgrađen od jednoslojne pokožice (epidermis) koja izlučuje višeslojnu hitinsku kutikulu. Kutikula spolja oblaže površinu tela i funkcioniše kao barijera između spoljašnje i unutrašnje sredine. Nova, tek obrazovana je savitljiva, a kasnije očvrsne i predstavlja nerastegljiv oklop oko tela insekata. Očvršćavanje kutikule je sklerotizacija kojom hitinski delovi postaju čvrsti.
Sastav i građa kutikule
Glavni sastojak kutikule je polisaharid hitin koji je po sastavu sličan celulozi. Čvrstina hitina potiče od organskog sklerotina i neorganskog kalcijum-karbonata (CaCO3). Kutikula sadrži i proteine među kojima je i atropodin. Zahvaljujući prisustvu voskova i nezasićenih masnih kiselina, koji impregniraju kutikulu ili se nalaze na njenoj površini, ona ima antigljivično dejstvo kod nekih insekata, kao npr. kod medonosne pčele (Apis mellifera).
Kutikula je izgrađena od većeg broja slojeva:
- epikutikula, spoljašnji tanki deo, izgrađena od više slojeva od kojih je veoma bitan voštani sloj koji sprečava odavanje vode iz tela;
- egzokutikula, nalazi se ispod epikutikule
- endokutikula, unutrašnji sloj, sadrži više hitina pa je mekana.
Literatura
- Brajković, M: Zoologija invertebrata II deo, ZUNS, Beograd, 2003.
- Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
- Riznica za mlade (1980), Insekti, Beograd
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
