Razlika između izmena na stranici „Telesni zid insekata”
Idi na navigaciju
Idi na pretragu
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | '''Telesni zid insekata'''je izgrađen od jednoslojne pokožice ([[epidermis]]) koja izlučuje višeslojnu hitinsku kutikulu. Kutikula funkcioniše kao barijera između spoljašnje i unutrašnje sredine. Po obrazovanju je savitljiva, a kasnije očvrsne i predstavlja nerastegljiv oklop oko tela insekata. | + | '''Telesni zid insekata'''je izgrađen od jednoslojne pokožice ([[epidermis]]) koja izlučuje višeslojnu hitinsku [[kutikula insekata|kutikulu]]. Kutikula funkcioniše kao barijera između spoljašnje i unutrašnje sredine. Po obrazovanju je savitljiva, a kasnije očvrsne i predstavlja nerastegljiv oklop oko tela [[insekti|insekata]]. |
==Sastav i građa kutikule== | ==Sastav i građa kutikule== | ||
| − | Glavni sastojak kutikule je [[polisaharid]] [[ | + | Glavni sastojak kutikule je [[polisaharid]] [[hitin|hitin]] koji je po sastavu sličan [[celuloza|celulozi]]. Čvrstina hitina potiče od organskog [[S|sklerotina]] i neorganskog kalcijum-karbonata (CaCO<sub>3</sub>). Kutikula sadrži i [[protein]]e među kojima je i [[A|atropodin]]. Zahvaljujući prisustvu voskova i nezasićenih masnih kiselina, koji impregniraju kutikulu ili se nalaze na njenoj površini, ona ima antigljivično dejstvo kod nekih insekata, kao npr. kod medonosne pčele (''[[Apis mellifera]]''). |
== Literatura== | == Literatura== | ||
*Brajković, M: Zoologija invertebrata II deo, ZUNS, Beograd, 2003. | *Brajković, M: Zoologija invertebrata II deo, ZUNS, Beograd, 2003. | ||
Izmena na datum 20. februar 2011. u 13:04
Telesni zid insekataje izgrađen od jednoslojne pokožice (epidermis) koja izlučuje višeslojnu hitinsku kutikulu. Kutikula funkcioniše kao barijera između spoljašnje i unutrašnje sredine. Po obrazovanju je savitljiva, a kasnije očvrsne i predstavlja nerastegljiv oklop oko tela insekata.
Sastav i građa kutikule
Glavni sastojak kutikule je polisaharid hitin koji je po sastavu sličan celulozi. Čvrstina hitina potiče od organskog sklerotina i neorganskog kalcijum-karbonata (CaCO3). Kutikula sadrži i proteine među kojima je i atropodin. Zahvaljujući prisustvu voskova i nezasićenih masnih kiselina, koji impregniraju kutikulu ili se nalaze na njenoj površini, ona ima antigljivično dejstvo kod nekih insekata, kao npr. kod medonosne pčele (Apis mellifera).
Literatura
- Brajković, M: Zoologija invertebrata II deo, ZUNS, Beograd, 2003.
- Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
- Riznica za mlade (1980), Insekti, Beograd
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
Snežana Trifunović, dipl. biolog
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
