Razlika između izmena na stranici „Telomere”
| (3 međuizmena istog korisnika nisu prikazane) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | '''Telomere''' su kratki ponovljeni nizovi nukleotida na | + | '''Telomere''' su kratki ponovljeni nizovi nukleotida na 3' krajevima hromozoma eukariota značajne za njihovu stabilnost. One štite [[hromozom]] od razgradnje [[E|egzonukleazama]]. Prvi ih je opisao [[Herman Miler]] (Hermann Muller ) i dao im naziv prema grčom ''telo'' što znači kraj, i ''meros'' što znači deo, na osnovu njihovog položaja na hromozomima. Ponovljeni nizovi [[nukleotid]]a vezuju se za specifične proteine u jedinstvenu strukturu na krajevima hromozoma. Ponovljeni nizovi nukleotida razlikuju se kod različitih bioloških vrsta i pod kontrolom su [[gen]]a. Tako na hromozomima čoveka se nalaze nizovi CCCTAA (od 3' ka 5' kraju). Gubitak telomera, naziva se terminalna [[delecija]], dovodi do formiranja '''ring-hromozoma'''. |
| + | |||
| + | Telomere imaju višestruke funkcije, ali se pojednostavljeno može reći da predstavljaju neku vrstu zaštitne kape hromozoma jer nisu ''lepljive'', ne reaguju sa krajevima drugih hromozoma i nisu osetljive na razarajuće dejstvo enzima. | ||
| + | |||
| + | Telomerni delovi hromozoma, slično centromerama, sadrže [[hromatin|heterohromatin]] što znači da su neaktivni u [[transkripcija|transkripciji]]. Sadrže malo gena, ali su zato bogati [[ponovljeni nizovi DNK|ponovljenim nizovima DNK]]. Replikaciju telomera ovavlja enzim '''telomeraza''', RNK-protein koji je reverzna transkriptaza. Ovaj enzim vrši replikaciju telomera na osnovu RNK kalupa (prajmer). | ||
| + | {{Više podataka|Replikacija}} | ||
Prilikom svake [[ćelijska deoba|deobe]] skraćuju se za određene broj nukleotida tako da prema nekim podacima dužina telomera na rođenju kod čoveka iznosi 10.000 parova baza, a u poznoj starosti samo 500 baznih parova. Starenjem dolazi do njihovog skraćivanja pa izgleda kao da telomere broje deobe, zato se za njih kaže da su biološki sat. | Prilikom svake [[ćelijska deoba|deobe]] skraćuju se za određene broj nukleotida tako da prema nekim podacima dužina telomera na rođenju kod čoveka iznosi 10.000 parova baza, a u poznoj starosti samo 500 baznih parova. Starenjem dolazi do njihovog skraćivanja pa izgleda kao da telomere broje deobe, zato se za njih kaže da su biološki sat. | ||
Najnovija izmena na datum 2. februar 2018. u 13:51
Telomere su kratki ponovljeni nizovi nukleotida na 3' krajevima hromozoma eukariota značajne za njihovu stabilnost. One štite hromozom od razgradnje egzonukleazama. Prvi ih je opisao Herman Miler (Hermann Muller ) i dao im naziv prema grčom telo što znači kraj, i meros što znači deo, na osnovu njihovog položaja na hromozomima. Ponovljeni nizovi nukleotida vezuju se za specifične proteine u jedinstvenu strukturu na krajevima hromozoma. Ponovljeni nizovi nukleotida razlikuju se kod različitih bioloških vrsta i pod kontrolom su gena. Tako na hromozomima čoveka se nalaze nizovi CCCTAA (od 3' ka 5' kraju). Gubitak telomera, naziva se terminalna delecija, dovodi do formiranja ring-hromozoma.
Telomere imaju višestruke funkcije, ali se pojednostavljeno može reći da predstavljaju neku vrstu zaštitne kape hromozoma jer nisu lepljive, ne reaguju sa krajevima drugih hromozoma i nisu osetljive na razarajuće dejstvo enzima.
Telomerni delovi hromozoma, slično centromerama, sadrže heterohromatin što znači da su neaktivni u transkripciji. Sadrže malo gena, ali su zato bogati ponovljenim nizovima DNK. Replikaciju telomera ovavlja enzim telomeraza, RNK-protein koji je reverzna transkriptaza. Ovaj enzim vrši replikaciju telomera na osnovu RNK kalupa (prajmer).
Prilikom svake deobe skraćuju se za određene broj nukleotida tako da prema nekim podacima dužina telomera na rođenju kod čoveka iznosi 10.000 parova baza, a u poznoj starosti samo 500 baznih parova. Starenjem dolazi do njihovog skraćivanja pa izgleda kao da telomere broje deobe, zato se za njih kaže da su biološki sat.
Ponovljeni nizovi nukleotida
| tip | vrsta | ponovljeni nizovi (od 5' ка 3' kraju) |
|---|---|---|
| kičmenjaci | čovek, miš, afrička žaba | TTAGGG |
| gljive | Neurospora crassa | TTAGGG |
| Protozoe | Trypanosoma, Crithidia | TTAGGG |
| Trepljari | Tetrahymena, Glaucoma | TTGGGG |
| Zelene alge | Chlamydomonas | TTTTAGGG |
| Insekti | Bombyx mori | TTAGG |
| Valjkasti crvi | Ascaris lumbricoides | TTAGGC |
| Kvasci | Schizosaccharomyces pombe | TTAC(A)(C)G(1-8) |
Literatura
- Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
- Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
- Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
- Matić, Gordana: osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
- Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
- Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
- Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
- Lazarević, M: ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
- Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
