Torbari

Izvor: Bionet Škola
Izmena od 19:43, 25. februar 2014. od strane korisnika Tsnena (razgovor | doprinosi)
(razl) ← Starija izmena | Najnovija izmena (razl) | Novija izmena → (razl)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Pripadnici reda Marsupialia
Areal rasprostranjenja reda Marsupialia (www.arkive.org)
Pripadnici torbara

Torbari (Marsupialia) su sisari koji imaju par koštanih nastavaka na preponskim kostima između kojih je razapeta duplikatura od kože u obliku torbe (marsupium) u kojoj se dovršava razviće mladunaca koji se rađaju sićušni i potpuno bespomoćni.

Uvod

U ranijoj geološkoj prošlosti, u mezozoiku i početkom tercijera, torbari su bili rašireni skoro po celoj Zemljinoj površini. Fosilni dokazi, koje je prvi put objavio istraživač Spechtt (1982), ne podržavaju dosadašnje uobičajeno mišljenje da su torbari primitivni preci placentalnih sisara. Obe glavne grane stabla sisara divergiraju približno u isto vreme, sa jednog mesta, krajem mezozoika. Od samog početka vladala je kompeticija među njima.

Placentalni sisari su potisnuli torbare u većini predela, jedino su se u Južnoj Americi uspeli održati oposumi i oposumski pacovi, i do današnjih dana opstaju. U Australiji, koja se još u kredi odvojila od ostalog kopna, placentalni sisari nisu doprli, te su torbari, pored Monotremata predstavljali jedine starosedeoce sisara i potpuno dominirali. Izolovanost Australijskog kontinenta doprinela je očuvanju i adaptivnoj radijaciji torbara.

Pošto su se placentalni sisari počeli naglo razvijati tek početkom tercijera, a zbog geografske izolacije nisu mogli naseliti Australiju, torbari su se tamo održali i razvijali, sve do današnjih dana. Prilagodili su se na raznovrsne uslove života, a nemajući nadmoćnijih neprijatelja, ove životinje su razvile mnogobrojne forme i naselile raznovrsna životna staništa. Svojim izgledom torbari vrlo podsećaju na pojedine placentalne sisare i popunjavaju iste ekološke niše. Tako su poznati: torbarski miš, torbarski vuk, torbarska krtica, torbarska veverica... Placentalni sisari prisutni na ovom području su nedavno doseljeni, kao npr. pripadnici reda glodara.

Areal rasprostranjenja

Torbari su karakteristične životinje Australijske zoogeografske oblasti. Postoji oko 334 vrste, više od 200 ih živi isključivo na australijskom kontinentu ili na obližnjim ostrvima severno od Australije. Osim Australije, naseljavaju Novu Gvineju i Tasmaniju. Neki pripadnici ovog reda žive i u Južnoj Americi, a oposum nastanjuje i Severnu Ameriku.

To su životinje Australije, Nove Gvineje, Tasmanije i Severne i Južne Amerike. U Australiji se nalaze crveni kengur, istočni sivi kengur, koala i vombat. Tasmanijski đavo je endemska vrsta na Tasmaniji, Novu Gvineju, tj. njene zapadne oblasti naseljava kengur penjač, dok jedino virdžinijanski oposum S. Americu, a oposumski pacov i 3 vrste oposuma žive u Južnoj Americi.

Stanište

Staništa su raznovrsna: kenguri žive na travnatim zajednicama, dok kengur penjač vodi arborealan način života, i kao i koale živi u krošnjama drveća u tropskim, vlažnim šumama. Vombat, tasmanijski đavo i oposum naseljavaju tople suve, šumske oblasti, a oposumski pacov sušne, stenovite i nepristupačne oblasti.

Zajedničke karakteristike

Glavnu, karakterističnu osobinu ovih životinja čini jedan par koštanih nastavaka na preponaama (ossa marsupii), između kojih je kod ženki razapeta kožna duplikatura, označena kao torba ili marsupium, u kojoj kod većine leže mlečne žlezde, po pravilu jedan ili dva para. Iako spadaju u sisare torbare, nemaju svi predstavnici torbu. Kenguri imaju duboku torbu, drugi samo plitku zdelu, pojedini tek udubljeni nabor kože, a neki čak ni to. Kod nekih predstavnika torba je zabačena unazad (Sanderson,1967).

Torbari rađaju žive mladunce koji dolaze na svet vrlo sićušni, nerazvijeni i potpuno bespomoćni. Pošto embrion ostaje vrlo kratko vreme u telu majke i rađa se po završetku najranijih faza embrionalnog razvitka, kod ovih životinja se ne obrazuje placenta. Samo kod pripadnika podreda Peramelina, alantois za kratko vreme sraste sa sluzokožom materice. Ova osobina ih ini specifičnim u životinjskom svetu. Mladunci po rođenju moraju dopuzati do majčine bradavice koja se nalazi u torbi i zakačiti se za nju. Zbog toga minimalno razvijeno novorođenče ima prednje udove mnogo bolje razvijene od ostatka tela. Tamo ostaju i hrane se majčinim mlekom, dok potpuno ne odrastu i postanu sposobni za samostalan život.

Tek rođeni mali sivi kengur veličine je samo 2,5 cm, dok je mali oposum 3,8 cm dugačak. Ženka kengura nosi mladunče u svojoj utrobi samo 39 dana, rađa ga potpuno “golog”, slepog i nerazvijenog, veličine oraha ili malog miša. Mladunče zatim provodi u torbi majke još čitavih 250 dana, dok potpuno ne odraste. Suviše su mali i nejaki, zato im majka pomaže pri sisanju tako što periodičnim pokretima mišića, iz bradavice istiskuje mleko u usta. Grkljan je uzdignut prema gore i oslanja se na unutrašnje nosne otvore-hoane, tako da mladunče može nesmetano da diše za vreme sisanja.

U pitanju su uglavnom solitarne životinje, koje samo u sezoni parenja kontaktiraju međusobno, kao mužjaci i ženke ili kao suparnici tokom borbe za dominaciju pred parenje. Samo koale žive u manjim grupama, mada ima i solitarnih jedinki i kenguri - žive u zajednicama koje se zovu stada ili skupine, odnosno – mob. Svi su aktivni u sumrak ili tokom noći, što se ishrane tiče. Oblici ponašanja su karakteristični za svaku vrstu pojedinačno.Neki pripadnici torbara su više, neki manje plašljivi i na različite načine se brane od predatora. Najčešći predatori su, u zavisnosti od vrste koju pratimo: dingo, pitoni, orlovi, lisice i sove. Jedan od najvećih neprijatelja i istrebljivača je čovek. U odnosu na ishranu razlikuju se biljojedi, mesojedi i svaštojedi. Kenguri, vombat i koala su biljojedi, tasmanijski đavo i oposumski pacov mesojedi, oposum je svaštojed.

Ponašanje

Aktivnost

Što se aktivnosti tiče, svi su noću aktivne životinje, tokom dana spavaju ili odmaraju u hladovini, a u sumrak i tokom noći traže hranu.

Teritorijalnost

Teritorijalnost je zapažena kod tasmanijskog đavola i vombata, kod ostalih predstavnika nije toliko izražena, jer žive na velikim teritorijama koje se ne mogu odbraniti, teritorije se često preklapaju.

Komunikacija

Komunikacija se odvija taktilnim, zvučnim i hemijskim putem. Hemijska komunikacija je prisutna kod crvenog i sivog kengura, koale, tasmanijskog đavola, oposuma, vombata. Vokalna komunikacija je naročito izražena kod tasmanijskog đavola, razlikuje se 11 različitih glasova i 20 različitih pokreta tela za vreme jela u grupi. Taktilna komunikacija je izražena kod svih vrsta, način i briga o mladunčetu je specifična. Nakon rasta i razvoja u torbi, mladunče je vezano za majku još mesecima. Takođe dolazi i do borbi mužjaka u sezoni parenja, ali i van nje, da bi se dokazala i pokazala dominacija.

Kretanje

Način kretanja je različit - kenguri imaju specifične skokove, kengur penjač i koala i oposum su na drveću i retko su na zemlji dok tasmanijski đavo i oposumski pacov hodaju, trče. Kenguri i vombati su dobri plivači.

Socijalna struktura

Prema socijalnoj strukturi zapažamo da su kenguri i koale društvene životinje, žive u grupama, dok su svi ostali predstavnici solitarne životinje i grupišu se samo tokom sezone parenja. Samo kenguri u grupi pokazuju dominaciju. Jedan mužjak - prednjak, predvodi ostale članove grupe. Dominacija je izražena i kod tasmanijskog đavola, ali se on u grupi samo hrani.

Specifična karakteristika čitavog reda je način reprodukcije, postojanje torbe kod ženke i vrlo kratak period embrionalnog razvoja u trajanju između 22 – 39 dana. Uglavnom okote samo jedno mladunče, tasmanijski đavo, oposum i oposumski pacov okote veći broj mladih.

Dužina života

Životni vek je najkraći kod oposuma (1 - 2 godine), a najduži kod crvenog kengura (čak do 23 godine).

Ugroženost

Većina vrsta, prema IUCN –Red List (Crvena lista), ima status ugroženosti, Least Concern – mala zabrinutost za opstanak; oposumski pacov – status Vulnerable – ranjiva vrsta; dok jedino kenguri imaju zadovoljavajuću brojnost.

U najkraćem o torbarima

Na osnovu analize biologije i ponašanja 5 vrsta iz podreda Diprodontia: Dendrolagus spp., Macropus rufus, Macropus giganteus, Phascolarctos cinereus i Vombatus ursinus; 2 vrste iz podreda Marsupicarnivora: Didelphis virginiana i Sarcophylus harrisii; i jedne vrste iz podreda Paucituberculata: Rhincholestos raphanurus, mogu se izvesti sledeći zaključci:

  • Pripadnici reda torbara se nalaze u Australiji, Novoj Gvineji, Tasmaniji i Severnoj i Južnoj Americi, svi su endemske vrste.
  • Kopnene vrste, žive na drveću ili naseljavaju travnate zajednice, tople vlažne šume ili stenovite oblasti. Neke vrste plivaju.
  • Način ishrane je raznolik: postoje sva tri tipa ishrane, zavisno od vrste - biljojedi, mesojedi ili je ishrana mešovitog tipa.
  • Taktilna komunikacija je najrazvijenija, postoje još i hemijska, zvučna i vizuelna.
  • Socijalna struktura je različita, neke vrste se grupišu dok druge žive samostalno.
  • Dominacija je retka, stalno je prisutna kao oblik ponašanja samo kod kengura.
  • Polni dimorfizam je izražen, mužjaci su krupniji od ženki i imaju veću telesnu masu.
  • Polnu zrelost dostižu u drugoj godini života.
  • Ženke imaju vrlo kratak period graviditeta, u proseku oko 35 dana, mladunci se rađaju vrlo sitni i moraju otpuzati do majčine torbe, zakačiti se za majčinu bradavicu i time osigurati svoj opstanak.
  • Koti se jedno ili više mladunaca, u zavisnosti od vrste.
  • U odnosu na zaštitu, većina spada u kategoriju zabrinutosti za njihov opstanak.

Taksonomski položaj

Literatura

  • Brem, A. E. (2004): Život životinja. Mono i Manjana. Plato. Beograd.
  • Parish, S., Cox K. (2008): Kangaroos and their relatives. Brisbane.
  • Sanderson, I. T. (1967): Sisari. Mladinska knjiga. Ljubljana.
  • www.animaldiversity.ummz.umich.edu
  • www.animals.jrank.org
  • www.animals.nationalgeographic.com
  • www.animalspicturesarchive.com
  • www.anra.gov.au
  • www.arkive.org
  • www.bbc.co.yu
  • www.biolozi.net
  • www.en.wikipedia.org
  • www.encyclopedia2.thefreedictionary.com
  • www.flickr.com
  • www.myanimalblog.files.wordpress.com*)www.nhpa.co.uk
  • www.prvabeogim.edu.
  • www.sheppardsoftware.com
  • www.sr.wikipedia.o
  • www.tpwd.state.tx.us
  • www.wildlifehealth.org.au
autor teksta Nada Jovanović, dipl. biolog