Tvrdi krpelji

Izvor: Bionet Škola
Izmena od 19:36, 13. januar 2015. od strane korisnice Tsnena (razgovor | doprinosi)
(razl) ← Starija izmena | Najnovija izmena (razl) | Novija izmena → (razl)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ixodes scapularis

Taksonomija

Opšte karakteristike

Tvrdi krpelji su spljošteni sa dorzalne strane i pre svega ih odlikuje prisustvo leđnog štita, kapitulum se projektuje izvan telesne strukture. Štit pokriva celu leđnu stranu, mada ženke mogu imati smanjenu ploču koja se nalazi odmah iza kapituluma. Ixodes spp naseljavaju Evropu, Kanadu, evropski deo Rusije, Kinu, Japan i Autraliju.

Životni ciklus

Tvrdi krpelji imaju hemimetabolan životni ciklus. Larve teškog krpelja traže pogodnog domaćina, hrane se nekoliko dana i potom otpadaju dole na zemlju. Preobražaj u nimfa fazu sledi nekoliko dana kasnije posle čega krpelj ponovo traži pogodan krvni obrok. Postoji samo jedna nimfa faza kod Ixodes, a nakon nekoliko nedelja mirovanja, nimfa se preobražava u adulta. Ženka polože veliku masu jaja.

Bolesti

Ixodes prenose razne bolesti, uključujući lajmsku bolest, krpeljsku paralizu, rikecije, arboviruse koje su odgovorne za encefalitis i hemoragijsku groznicu, tularemiju, babesioze. Krpeljska paraliza nastaje usled toksina prisutnih u pljuvačci krpelja. Lajmska bolest je izazvana spirochetom Borrelia burgdorferi. Lajmska bolest rezultuje akutni eritem, sistematske lezije i na kraju hronično uključivanje više organa.

Rikecia bolesti koje širili Ixodes su K-groznica (Cokiella burneti) Babisiaza prvenstveno uključuje životinje, a čovek je slučajni domaćin. Parazit je prisutan u pljuvačnoj žlezda krpelja i prelazi na čoveka putem ujeda. Jednom kada uđe u krvotok, paraziti ulaze u eritrocite. Simptomi uglavnom liče na one od malarije sa temperaturom koju prate razne nelagodnosti. Povremeno se javljaju blage ili umerene hemolitične anemije i žutica (otkazivanje bubrega).

Lajmska bolest

Lajmska bolest (eritema migrans chronicum) je ozbiljna i često teško stanje uzrokovano spirochetama, Borrelia burgdorferi. Lajmska bolest je akutna, karakteriše je crveni osip u oko 50% bolesnika, uz temperaturu, umor u mišićima i zglobovima. Nedeljama ili čak mesecima nakon ujeda, kod pacijenta može doći do otoka i bolova u zglobovima (kolena, lakat), encefalitis, paralize lica. Kasnije, možda godina nakon ujeda, može doći do erozije hrskavice (artritis) i neuromišićne disfunkcija (slika br.10.) Lajmska bolest se javlja uglavnom u severnim umerenim regionima sveta, uključujući i Kinu, Evropu, SAD i zemlje bivšeg SSSR-a.

Prenošenje

Bolest se uglavnom prenosi preko Ixodes krpelja, obično u leto, kada su nimfe u izobilju. Mali glodari, naročito miševi, služe kao rezervoari infekcije, dok veliki sisari služe uglavnom kao domaćini održavanja populacije krpelja. Larve stiču infekciju dok se hrane sa miševima, ili odrasli mogu preneti infekciju u toku narednog krvnog-obroka. U severnom umerenom pojasu, gde se javlja intenzivno, Lajmska bolest je postala češća usled povećanja populacije jelena koji krpeljima služe kao domaćini.

Lečenje i prevencija

Dalji razvoj bolesti kod odraslih može se smanjiti ili sprečiti lečenjem tetraciklinom, ili njegovim derivatima za 2-4 nedelja, a kod dece lečenjem penicilinom. Prevencija zahteva izbegavanje staništa krpelja i upravljanje prenosiocima. Uklanjanje krpelja u roku od 24 sata može da spreči spirochete da prenesu infekciju. Profilaktičke antibiotske terapije mogu biti poželjne, nakon uboda zaraženog krpelja.

Tularemija

Tularemija je akutno zarazno oboljenje. U zavisnosti od puta širenja, javlja se u više kliničkih oblika. Na mestu ulaska prouzrokovača u organizam stvaraju se ulceracije i otok limfnih čvorova. Pored spoljašnjih manifestacija, tularemija može da se javi i u plućnom obliku, koji karakteriše pneumonija u abdominalnom obliku sa bolovima u trbuhu, ređe prolivom i povraćanjem i u septičkom obliku sa visokom temperaturom, znacima intoksikacije i poremećajem svesti.

Prenošenje

Tularemija se može širiti na više načina. Direktim kontaktom sa tkivima i krvlju obolelih i uginulih životinja ili indirektno - ujedom krpelja, obada, muva i nekih vrsta komaraca, nastaje kožni oblik tularemije. Hidričnim putem, pijenjem vode iz bunara i izvora koji su kontaminirani izlučevinama obolelih životinja nastaje crevni oblik tularemije. Aerogeno, kontaktom sa prašinom sa žitaricima, trave i sena nastaje plućni oblik tularemije.

Lečenje i prevencija

Antibiotici kao što su streptomicin može da se koristi za lečenje bolesti. Pored edukacije stanovništva, veterinarskih i zoohigijenskih mera, protiv tularemije se sprovodi i vakcinacija profesianolno izloženih lica. Primenjuje se živa vakcina od oslabljenih mokroorganizama, koja se aplikuje utrljavanjem u skarifakovanu kožu ramena. Vakcinalni imunitet traje pet godina.

Ostali medicinski značajni tvrdi krpelji

Nekoliko drugih vrsta krpelja koji su takođe odgovorni za širenje bolesti nalaze se po celom svetu. To su:

  • Dermacentor andersoni, nalazi se u planinskim delovima Severne Amerike
  • krpelj domaćeg psa (Rhipicephalus) se nalazi u priobalnom području
  • Ambliomma americanum se nalaze u šumama u jugoistočnom SAD gde se nalaze jeleni; ženke ovih vrsta izazivaju stanje poznato kao krpeljska paraliza.

Životni ciklus

Obe vrste Dermacentor i Ambliomma prenosi pegavi tifus Stenovitih planina (Rickettsia rickettsia). Dermacentor poznato je da prenesi ozbiljne arboviruse odgovorne za encefalitis i hemoragičnu groznicu. D. Variabilis su takođe odgovorni za širenje tularemije (Francisella tularensis) i ljudski granulocitis (Ehrlichia chaffeensis). Rhipicephalus sanguineus prenosi pegavi tifus.

Krpeljska paraliza

Teški krpelji ubrizgavaju u telo preko pljuvačke toksine koji mogu da izazovu stanje kod ljudi i životinja koje nazivamo krpeljska paraliza. 5-7 dana pošto krpelj počne sa ishranom unutar domaćina, počinje paraliza nogu. Ova paraliza utiče i na sposobnost govora, gutanja i disanja. To se dešava širom sveta, a najčešće i najozbiljnije je kod dece uzrasta do dve godine. Lečenje podrazumeva fizičko uklanjanje krpelja.

Krpelji izazivači rikecia groznice

Ova grupa bolesti je uzrokovana i tesno povezana sa Rikecia mikroorganizmima i prenose se uz pomoć:

  • ujeda ili kontaminacije kože i zgnječenog tkiva ili fecesom krpelja.
  • pegavi tifus zbog Rickettsia rickettsii se dešava u Brazilu, Kanadi, Kolumbiji,

Meksiku, Panami i SAD.

  • pegavi tifus zbog R. sibirica javlja se u Japanu, Ruskoj Federaciji i na Pacifiku.
  • pegavi tifus zbog R. conori se nalazi u regionu Mediterana, Afrike i

Južnoe Azije.

  • pegavi tifus zbog R. hemisferi se javlja u Kvinslendu u Australiji.
  • K groznica, izazvanih Cokiella burneti, ima distribuciju u klanicama mesa i mesnih preradjevina ,dijagnostičkim laboratorijama. Prenosi se na ljude, uglavnom kroz potrošnju mleka i mesa iz kontaminirane stoke.

Simptomi su nagli kod ljudi: malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima, jake glavobolje i jeza. Osip se ponekad širi po celom telu. Smrt rezultira u oko 15-20% slučajeva. (Edlow, J. A. 2006.)

Lečenje i prevencija

Mogu da se koriste antibiotici kao što su tetraciklin ili hloramfenikol. Krpelja treba ukloniti brzo i pažljivo. Nekoliko sati je potrebno da prodje pre nego što Riketsia organizmi mogu da zaraze čoveka.

Literatura

iz seminarskog rada: Zglavkari kao prenosioci bolesti, Stankin Dejana
Preuzeto iz „https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Tvrdi_krpelji&oldid=25142“