Razlika između izmena na stranici „Uniparentalna dizomija”
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | '''Uniparentalna dizomija''' je [[aberacije hromozoma|numerička aberacija]] kod koje par homologih hromozoma vodi poreklo od jednog roditelja (oba hromozoma su ili od oca ili od majke). | + | '''Uniparentalna dizomija''' je [[aberacije hromozoma|numerička aberacija]] kod koje par homologih hromozoma vodi poreklo od jednog roditelja (oba hromozoma su ili od oca ili od majke). Normalno je da osoba od svakog roditelja nasledi po jedan od homologih hromozoma. |
| + | |||
==Dizomija i diploidija== | ==Dizomija i diploidija== | ||
| − | Dizomija je normalno stanje hromozoma u telesnoj ćeliji. Svaki od hromozoma je u paru, pa ljudska telesna ćelija ima 23 para homologih (sličnih) hromozoma (22 para su autozomni i jedan par su polni). U paru homologih hromozoma jedan potiče od majke a drugi od oca | + | Dizomija je normalno stanje hromozoma u telesnoj ćeliji. Svaki od hromozoma je u paru, pa ljudska telesna ćelija ima 23 para homologih (sličnih) hromozoma (22 para su autozomni i jedan par su polni). U paru homologih hromozoma jedan potiče od majke a drugi od oca. |
Diploidija je takođe normalno stanje/broj hromozoma u telesnoj ćeliji. Ona se odnosi na sve hromozome u ćeliji (ne samo na par kao kod dizomije) čiji je broj diploidan, odnosno, ćelija ima dve garniture hromozoma pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca. U normalnom stanju telesna ćelija je istovremeno diploid (ima dve garniture hromozoma) a svaki hromozom u njoj je dizomik (u paru). | Diploidija je takođe normalno stanje/broj hromozoma u telesnoj ćeliji. Ona se odnosi na sve hromozome u ćeliji (ne samo na par kao kod dizomije) čiji je broj diploidan, odnosno, ćelija ima dve garniture hromozoma pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca. U normalnom stanju telesna ćelija je istovremeno diploid (ima dve garniture hromozoma) a svaki hromozom u njoj je dizomik (u paru). | ||
Izmena na datum 23. novembar 2013. u 14:14
Uniparentalna dizomija je numerička aberacija kod koje par homologih hromozoma vodi poreklo od jednog roditelja (oba hromozoma su ili od oca ili od majke). Normalno je da osoba od svakog roditelja nasledi po jedan od homologih hromozoma.
Dizomija i diploidija
Dizomija je normalno stanje hromozoma u telesnoj ćeliji. Svaki od hromozoma je u paru, pa ljudska telesna ćelija ima 23 para homologih (sličnih) hromozoma (22 para su autozomni i jedan par su polni). U paru homologih hromozoma jedan potiče od majke a drugi od oca.
Diploidija je takođe normalno stanje/broj hromozoma u telesnoj ćeliji. Ona se odnosi na sve hromozome u ćeliji (ne samo na par kao kod dizomije) čiji je broj diploidan, odnosno, ćelija ima dve garniture hromozoma pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca. U normalnom stanju telesna ćelija je istovremeno diploid (ima dve garniture hromozoma) a svaki hromozom u njoj je dizomik (u paru).
Vrste uniparentalne dizomije
Bolesti
Uniparentalna dizomija kao posledicu daje:
- Prader-Willi (Prader - Vilijev) sindrom, par hromozoma broj 15 je poreklom od majke), čiji su simptomi teškoće u učenju, nizak rast i gojaznost
- Angelman sindrom, kod koga je par hromozoma br. 15 poreklom od oca), sa simtomima: teškoće u učenju, problemi sa govorom, epileptični napadi, nekontrolisani trzaju i neobično vesela narav.
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
