Valjkasti crvi

Valjkasti crvi ili nematode (Nematoda) su tip beskičmenjaka koji se odlikuje oblim, izduženim, tankim i nesegmentisanim telom, zašiljenim na oba kraja. Obuhvata preko 80.000 vrsta, od kojih preko 15.000 vodi parazitski način života. Naseljavaju sva staništa (čak i antarktička), a u većini staništa su najbrojnija grupa životinja.

Tekst nije završen - radovi su u toku

Anatomija nematoda

Shema anatomije mužjaka:1. usta 2. crevo 3. kloaka 4. ekskrecioni organi 5. testis 6. okoloždrelni nervni prsten 7. leđna (dorzalna) vrpca nervnog sistema 8. trbušna (ventralna) vrpca nervnog sistema 9. ekskreciona pora

Telesni zid valjkastih crva sastoji se od:

• kutikule,
• epidermisa i
• mišića.

Uloge kutikule su da štiti telo, daje telu čvrstinu i služi kao potpora mišićima. Epidermis je sincicijelan i obrazuje četiri uzdužna zadebljanja : leđno, trbušno i dva bočna. Sloj mišića, koji se nalazi ispod epidermisa, je ovim zadebljanjima podeljen na uzdužne trake. Između telesnog zida i creva nalazi se pseudocelom.

Crevo je prava cev, koja počinje usnim, a završava se analnim otvorom. Prednje i zadnje crevo su obloženi kutikulom što ukazuje na njihovo ektodermalno poreklo.

Nervni sistem je vrpčast, ali složeniji od onog kod pljosnatih crva. Sastoji se od nervnog prstena, koji okružuje ždrelo, i vrpci koje sa njega polaze. Osim toga u telu se nalaze i ganglijska zadebljanja.

Ekskretorni sistem je u obliku cevčica koje su žlezdanog porekla. Krvni i respiratorni sistem kod ovih životinja ne postoje.

Polni organi su cevasti, polovi su odvojeni i javlja se polni dimorfizam : mužjaci su manji od ženki i imaju povijen zadnji deo tela i kopulatorni organ. U razviću nemaju larve, već se iz jaja izlegu mladi koji potpuo liče na odrasle.

Značaj nematoda

Usled velike brojnosti u svim staništima, značaj nematoda za strukturu životnih zajednica je veliki i nemerljiv. U poslednje vreme, nematoda Caenorhabditis elegans se koristi kao model organizam u biologiji.

Parazitske vrste nematoda su :

• čovečija glista (Ascaris lumbricoides), koji je čest crevni parazit čoveka, vrlo neprijatan ali retko fatalan za domaćina;
• dečja glista (Enterobius vermicularis) , koja parazitira kod dece i nije tako opasna;
• trihina (Trichinella spiralis) koja izaziva bolest trihinozu; trihina ima dva domaćina svinju (može i pacov) i čoveka; kada čovek pojede nedovoljno kuvano/pečeno svinjsko meso u kome se nalaze incistirane (učaurene) mlade trihine, one dospevaju u crevo; u crevu mlade trihine postaju polno zrele i pare se; posle parenja mužjaci uginu, a ženke daju veliki broj potomaka koji krvlju dospevaju u različite delove tela gde obrazuju cistu (čauru);
• filarija (Filaria bancrofti), koja parazitira u limfnim žlezdama i izaziva ozbiljno oboljenje elefantijazis (slonovska bolest)

==Literatura [uredi] Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971. Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977. Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986. Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998. Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986. Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000. Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.