Valjkasti crvi

Shema anatomije mužjaka:1. usta2. crevo 3. kloaka 4. ekskrecioni organi 5. testis 6. okoloždrelni nervni prsten 7. leđna (dorzalna) vrpca nervnog sistema 8. trbušna (ventralna) vrpca nervnog sistema 9. ekskreciona pora

Valjkasti crvi ili nematode (Nematoda) su tip beskičmenjaka koji se odlikuje oblim, izduženim, tankim i nesegmentisanim telom, zašiljenim na oba kraja. Obuhvata preko 80.000 vrsta, od kojih preko 15.000 vodi parazitski način života. Naseljavaju sva staništa (čak i antarktička), a u većini staništa su najbrojnija grupa životinja.

Anatomija nematoda

Telesni zid valjkastih crva sastoji se od:

• kutikule,
• epidermisa i
• mišića.

Uloge kutikule su da štiti telo, daje telu čvrstinu i služi kao potpora mišićima. Epidermis je sincicijelan i obrazuje četiri uzdužna zadebljanja : leđno, trbušno i dva bočna. Sloj mišića, koji se nalazi ispod epidermisa, je ovim zadebljanjima podeljen na uzdužne trake. Između telesnog zida i creva nalazi se pseudocelom.

Crevo je prava cev, koja počinje usnim, a završava se analnim otvorom. Prednje i zadnje crevo su obloženi kutikulom što ukazuje na njihovo ektodermalno poreklo.

Nervni sistem je vrpčast, ali složeniji od onog kod pljosnatih crva. Sastoji se od nervnog prstena, koji okružuje ždrelo, i vrpci koje sa njega polaze. Osim toga u telu se nalaze i ganglijska zadebljanja.

Ekskretorni sistem je u obliku cevčica koje su žlezdanog porekla. Krvni i respiratorni sistem kod ovih životinja ne postoje.

Polni organi su cevasti, polovi su odvojeni i javlja se polni dimorfizam : mužjaci su manji od ženki i imaju povijen zadnji deo tela i kopulatorni organ. U razviću nemaju larve, već se iz jaja izlegu mladi koji potpuo liče na odrasle.

Način života i adaptacije

Nematode su prilagođene na veoma raznovrsne načine života pa su veoma široko rasprostranjene. Mnoge žive slobodno dok su neke vrste paraziti.

Slobodnoživeće forme se mogu sresti u najrazličitijim sredinama počev od vodene (dno reka i mora, topli izvori i dr.), preko različitih podloga (zemljište, blato, pesak, mahovina) pa sve do nekih veoma ekstremnih sredina kao što su leševi (saprobionti), fekalije, stajsko đubrivo pa čak i sirće.

Mnoge nematode parazitiraju na biljkama, životinjama i čoveku.

Biljni paraziti (fitoparaziti) u usnoj duplji poseduju stilet, iglu u čijoj se unutrašnjosti nalazi kanalić. Stilet se izbacuje i zabada u tkivo, a zatim se kroz njega (poput injekcije) ubrizgavaju enzimi koji razlažu biljno tkivo čime omogućavaju prodor parazita. Fitoparaziti su manjih dimenzija od životinjskih parazita, ali imaju krupnija jaja koja se proizvode u manjem broju. Razvijaju se samo na jednom domaćinu na kome obrazuju više pokolenja čime izazivaju njegovu smrt.

Nematode koje parazitiraju na životinjama imaju niz prilagođensoti takvom načinu života:

• imaju zubiće kojima razaraju organe domaćina
• nemaju čula
• imaju sposobnost anaerobnog disanja
• tokom razvića menjaju domaćina
• povećanu plodnost.

Značaj nematoda

Usled velike brojnosti u svim staništima, značaj nematoda za strukturu životnih zajednica je veliki i nemerljiv. U poslednje vreme, nematoda Caenorhabditis elegans se koristi kao model organizam u biologiji.

Paraziti čoveka

• čovečija glista (Ascaris lumbricoides), koji je čest crevni parazit čoveka, vrlo neprijatan ali retko fatalan za domaćina, osim za decu jer može ući u dušnig i dovesti do guženja deteta; larve vrše vrlo složene migracije; kod dece vrlo često ovi paraziti aktivno izlaze kroz nos i usta deteta (vidi sliku!);
• dečja glista (poznata u narodu i kao pundravac) (Enterobius vermicularis) , koja parazitira kod dece i nije tako opasna; ženke polažu jaja oko anusa, što izaziva svrab pa dete posle češanja, neopranim rukama dovodi do samozaraživanja (autoinfekcije);
• trihina (Trichinella spiralis) koja izaziva bolest trihinozu; trihina ima dva domaćina svinju (može i pacov) i čoveka; kada čovek pojede nedovoljno kuvano/pečeno svinjsko meso u kome se nalaze incistirane (učaurene) mlade trihine, one dospevaju u crevo; u crevu mlade trihine postaju polno zrele i pare se; posle parenja mužjaci uginu, a ženke daju veliki broj potomaka koji krvlju dospevaju u različite delove tela gde obrazuju cistu (čauru);

Za više podataka pogledati trihina

• filarija (Filaria bancrofti), koja parazitira u limfnim žlezdama i limfnim sudovima izazivajući njihovo začepljene što dovodi do velikih otoka pojedinih delova tela (ruku, nogu, grudi, možnica) pa se oboljenje naziva slonovska bolest (elefantijazis); prenose je komarci u tropima koji se hrane krvlju čoveka
• rudarska glista (Ancylostoma duodenale) čija se jaja i larve razvijaju u zemljištu pa se njima najčešće zaraze osobe koje rade sa zemljom (rudari, kopači kanala, radnici u ciglani); u crevima se hrani krvlju epitela i time izaziva jaku anemiju;
• očni crv (Loa loa) parazitira u potkožnom tkivu, a može da migrira do očiju pa se može videti kroz providnu beonjaču (vidi sliku!);
• Trichuris trichiura parazitira u slepom crevu zarivajući se duboko u njegovu sluzokožu; izaziva zapaljenje slepog creva;

Paraziti biljaka i životinja

• Dioctophyme renale parazitira u bubrezima psa;
• Synganus trachea kosmopolitski parazit u dušniku domaće živine i izaziva masovna uginuća domaćih ptica;
• Ascaris suum živi u tankom crevu svinje;
• Toxocara canis parazitira u tankom crevu psa;
• Parascaris equorum parazit tankog creva konja, naročito ždrebadi;
• Oxyuris equi kosmopolitski parazit konja, koji živi u debelom crevu;
• Strongylus vulgaris čija larva živi u trbušnim arterijama, a odrasla jedinka u debelom crevu konja;
• pšenični crv (Tylenchus trittici) na klasju obrazuje kvrge ispunjene parazitima (15-17 hiljada jedinki);
• nematode koje parazitriraju na korenu krompira, cvekle, stablu deteline, narcisa, luka itd.

Galerija

• 

  Loa loa u očnoj jabučici

• 

  Ascaris izlazi na nos i usta usnulog deteta

• 

  Slonovska bolest

• 

  Trichinella spiralis u mišićima čoveka

• 

  Ascaris - levo mužjak, desno ženka

Literatura

• Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
• Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
• Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
• Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj: Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987

45px	Snežana Trifunović, dipl. biolog