Vegetativni nervni sistem

Vegetativni ili autonomni nervni sistem je funkcionalni deo nervnog sistema, zajedno sa somatskim, cerebrospinalnim nervnim sistemom. Čini ga posebna mreža nerava čiji rad uglavnom zavisi od delovanja CNS-a. Deli se na simpatički i parasimpatički koji su međusobno antagonističkog delovanja. Vlakna oba sistema inervišu iste organe, ali je njihovo dejstvo na te organe suprotno (antagonističko) čime se taj organ drži u ravnoteži.

Inerviše široku oblast:

• crevo
• žlezde,
• pigmentne ćelije
• unutrašnje mišiće oka i kože
• srce i krvne sudove
• neke respiratorne organe

Nije pod uticajem naše svesti i volje.

Građa

Sastoji se iz dva dela:

• centralnog, koji se sastoji od ganglija i jedara smeštenih u CNS-u
• perifernog, čine ga periferni nervi,koji se prema funkciji (pravcu prenošenja nadražaja) dele na;
  • aferentna (senzitivna) vlakna, povezuju visceralne receptore sa CNS-om i mogu da se organizuju u posebne visceralne traktove;njihova tela se nalaze u spinalnim ganglijama
  • eferentna (motorna) vlakna, prenose nadražaj iz CNS-a do visceralnih efektora

Eferentna vlakna prenose nadražaj preko niza od dva neurona:

1. preganglijski neuron čije se telo nalazi u CNS-u, a akson se pruža ka periferiji i završava u nekoj vegetativnoj gangliji gde stupa u vezu sa postganglijskim neuronom;

2. postganglijski neuron čije je telo u nekoj vegetativnoj gangliji u sinapsi sa aksonom preganglijskog neurona, a akson inerviše neki visceralni organ.

Simpatički i parasimpatički nervni sistem

Podela

Sastoji se mreže nerava i strukturno i funkcionalno se deli na dva dela koja su međusobno antagonisti:

• simpatički (pars sympathica)
• parasimpatički (pars parasympathica).

Simpatički nervni sistem

Centralni deo simpatičkog sistema čine jedra smeštena u grudnom delu bočnih rogova kičmene moždine.

Periferni deo se sastoji od:

• preganglijskih vlakana
• ganglija
• postganglijskih vlakana.

Ganglije su postavljene u vidu dva niza ganglija, sa obe strane kičme, koje su povezane međuganglijskim vlaknima pa grade simpatičko stablo koje je u vezi sa kičmenom moždinom.

Parasinpatički nervni sistem

Centralni deo čine jedra smeštena u srednjem mozgu, produženoj moždini, bočnim rogovima krsnog dela kičmene moždine i od njega polaze neuroni perifernog dela.

Periferni deo, kao i kod simpatičkog, čine:

• preganglijska vlakna
• vegetativna ganglija
• postganglijska vlakna

U većini slučajeva akson postganglijskog neurona dolazi do inervisanog organa (efektor) pa se postganglijski neuron i vegetativna ganglija nalaze u samom organu.

Literatura

• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
• Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
• Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
• Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
• Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
• Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
• Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
• Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995

Snežana Trifunović, dipl. biolog