Razlika između izmena na stranici „Veliki mozak”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Red 1: Red 1:
 
Veliki ili prednji mozak (telencephalon) je deo [[CNS]]-a kičmenjaka. U toku evolucije je prednji mozak CNS-a najviše progresivno evoluirao. Njegova primarna funkcija je centar čula mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka. Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra [[viša nervna delatnost|više nervne delatnosti]].
 
Veliki ili prednji mozak (telencephalon) je deo [[CNS]]-a kičmenjaka. U toku evolucije je prednji mozak CNS-a najviše progresivno evoluirao. Njegova primarna funkcija je centar čula mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka. Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra [[viša nervna delatnost|više nervne delatnosti]].
 
==Hemisfere==
 
==Hemisfere==
Kod čoveka i viših kičmenjaka se sastoji od dve hemisfere koje su izgrađene od sive i bele mase. Siva masa gradi koru i subkortikalna jedra smeštena u unutrašnjosti u beloj masi ispod kore. Površina kore je izbrazdana i naborana pa se na njoj razlikuju brazde (''sulci'') i vijuge (''gyri''). U toku embrionalnog razvića siva masa se razvija neuporedivo brže od bele usled čega dolazi do nabiranja i povećanja površine kore velikog mozga. Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatka; međutim, kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti. [[Nervna ćelija|Nervne ćelije]] se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase – moždanoj kori, dok nastavci nervnih ćelija grade unutrašnjost mozga – belu masu. Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti.
+
Kod čoveka i viših kičmenjaka se sastoji od dve hemisfere koje su izgrađene od sive i bele mase. Siva masa gradi koru i subkortikalna jedra smeštena u unutrašnjosti u beloj masi ispod kore. Površina kore je izbrazdana i naborana pa se na njoj razlikuju brazde (''sulci'') i vijuge (''gyri''). U toku embrionalnog razvića siva masa se razvija neuporedivo brže od bele usled čega dolazi do nabiranja i povećanja površine kore velikog mozga. Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatka; međutim, kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti. [[Nervna ćelija|Nervne ćelije]] se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase – moždanoj kori, dok nastavci nervnih ćelija grade unutrašnjost mozga – belu masu. Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti. Procenjeno je da siva masa velikog mozga čoveka sadrži oko 30 milijardi [[neuron]]a.  
 
===Režnjevi (lobusi)===
 
===Režnjevi (lobusi)===
 
Svaka hemisfera izdeljena je na četiri režnja:
 
Svaka hemisfera izdeljena je na četiri režnja:

Izmena na datum 16. januar 2015. u 21:40

Veliki ili prednji mozak (telencephalon) je deo CNS-a kičmenjaka. U toku evolucije je prednji mozak CNS-a najviše progresivno evoluirao. Njegova primarna funkcija je centar čula mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka. Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra više nervne delatnosti.

Hemisfere

Kod čoveka i viših kičmenjaka se sastoji od dve hemisfere koje su izgrađene od sive i bele mase. Siva masa gradi koru i subkortikalna jedra smeštena u unutrašnjosti u beloj masi ispod kore. Površina kore je izbrazdana i naborana pa se na njoj razlikuju brazde (sulci) i vijuge (gyri). U toku embrionalnog razvića siva masa se razvija neuporedivo brže od bele usled čega dolazi do nabiranja i povećanja površine kore velikog mozga. Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatka; međutim, kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti. Nervne ćelije se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase – moždanoj kori, dok nastavci nervnih ćelija grade unutrašnjost mozga – belu masu. Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti. Procenjeno je da siva masa velikog mozga čoveka sadrži oko 30 milijardi neurona.

Režnjevi (lobusi)

Svaka hemisfera izdeljena je na četiri režnja:

  • čeoni režanj (lobus frontalis)
  • temeni režanj (lobus parietalis)
  • slepoočni režanj (lobus temporalis)
  • potiljačni režanj (lobus occipitalis)

Moždana komora

Centralna šupljina velikog mozga je bočna moždana komora (ventriculus lateralis). Preko Monroovih međukomornih otvora povezana je sa trećom moždanom komoroma koja se nalazi u međumozgu. Bočna komora je u obliku potkovice čiji kraci zalaze u pojedine režnjeve hemisfera pa po njima i dobijaju nazive. tako na bočnoj komori razlikujemo sledeće delove (krake):

  • čeoni krak (crus frontale)
  • temeni deo (pars parietale)
  • slepoočni krak (crus temporale)
  • potiljačni krak (crus occipitale)

Subkortikalna jedra

Subkortikalna jedra su skupine sive mase smeštene u beloj masi:

  • prugasto jedro (corpus striatum = prugasto telo)) je najveće i sastoji se od dva jedra: repatog i sočivastog jedra; između njih i talamusa nalazi se sloj bele mase koji se naziva unutrašnja kapsula (capsula interna)
  • klaustrum
  • bademasto jedro
  • Rajhartovo bezimeno jedro

Nervni centri

Nervni centri su lokalizovani, odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa različitim, tačno određenim funkcijama. Tako se u potiljačnoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoočnoj je centar za sluh itd. Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj moždini, to desna polovina mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto. Najveću površinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zone. U njima su smešteni neuroni koji ostvaruju vezu između drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihičkih funkcija, učenja, logičkog mišljenja.

Literatura

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995
Sign 5.gif
Tekst nije završen - radovi su u toku
Snežana Trifunović, dipl. biolog