Razlika između izmena na stranici „Veliki mozak”
| (8 međuizmena istog korisnika nije prikazano) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | Veliki ili prednji mozak (telencephalon) je deo [[CNS]]-a kičmenjaka. U toku evolucije je prednji mozak CNS-a najviše progresivno evoluirao. Njegova primarna funkcija je centar čula mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka. Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra [[viša nervna delatnost|više nervne delatnosti]]. | + | {{Definicija}}'''Veliki''' ili '''prednji mozak''' ('''telencephalon''') je deo mozga [[CNS]]-a kičmenjaka, koji je najveći i najbolje razvijen od svih pet delova koji sačinjavaju mozak. U toku evolucije je prednji mozak CNS-a najviše progresivno evoluirao. Filogenetski je najnovija struktura i kod sisara je najbolje razvijen među svim kičmenjacima. Njegova primarna funkcija je centar čula mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka. Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra [[viša nervna delatnost|više nervne delatnosti]]. Obrazuje se u toku embrionalnopg razvića od prednjeg moždanog mehura (''prosencephalon'') koji nastaje od nervne cevi. |
| + | [[ Datoteka:Brain-anatomy.jpg|d|500px|mini|Režnjevi velikog mozga: čeoni (crveno), temeni (smeđe), potiljačni (žuto-zeleno), slepoočni (zeleno) i mali mozak (plavo) ]] | ||
==Hemisfere== | ==Hemisfere== | ||
| − | Kod čoveka i viših kičmenjaka se sastoji od dve hemisfere koje su izgrađene od sive i bele mase. Siva masa gradi koru i subkortikalna jedra smeštena u unutrašnjosti u beloj masi ispod kore. Površina kore je izbrazdana i naborana pa se na njoj razlikuju brazde (''sulci'') i vijuge (''gyri''). U toku embrionalnog razvića siva masa se razvija neuporedivo brže od bele usled čega dolazi do nabiranja i povećanja površine kore velikog mozga. Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatka; međutim, kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti. [[Nervna ćelija|Nervne ćelije]] i nemijelizovana nervna vlakna se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase – moždanoj kori, dok pretežno mijelizovana nervna vlakna grade unutrašnjost mozga – belu masu. Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti. Procenjeno je da siva masa velikog mozga čoveka sadrži oko 30 milijardi [[neuron]]a. | + | Kod čoveka i viših kičmenjaka se sastoji od dve hemisfere koje su izgrađene od sive i bele mase. Hemisfere su spojene preko bele mase naszvane žuljevito telo (''corpus callosum''). Siva masa gradi koru i subkortikalna jedra smeštena u unutrašnjosti u beloj masi ispod kore. Površina kore je izbrazdana i naborana pa se na njoj razlikuju brazde (''sulci'') i vijuge (''gyri''). U toku embrionalnog razvića siva masa se razvija neuporedivo brže od bele usled čega dolazi do nabiranja i povećanja površine kore velikog mozga. Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatka; međutim, kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti. [[Nervna ćelija|Nervne ćelije]] i nemijelizovana nervna vlakna se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase – moždanoj kori, dok pretežno mijelizovana nervna vlakna grade unutrašnjost mozga – belu masu. Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti iako njena debljina iznosi 2-4 mm. Procenjeno je da siva masa velikog mozga čoveka sadrži oko 30 milijardi [[neuron]]a. |
===Režnjevi (lobusi)=== | ===Režnjevi (lobusi)=== | ||
| + | [[Datoteka:419.jpg|d|500px|mini|Bočne komore, leva i desna (zeleno), sa svojim kracima, III moždana komora (''v. tertius''), IV moždana komora (''v. quartus'')]] | ||
Svaka hemisfera izdeljena je na četiri režnja: | Svaka hemisfera izdeljena je na četiri režnja: | ||
| + | |||
*čeoni režanj (''lobus frontalis'') | *čeoni režanj (''lobus frontalis'') | ||
*temeni režanj (''lobus parietalis'') | *temeni režanj (''lobus parietalis'') | ||
*slepoočni režanj (''lobus temporalis'') | *slepoočni režanj (''lobus temporalis'') | ||
*potiljačni režanj (''lobus occipitalis'') | *potiljačni režanj (''lobus occipitalis'') | ||
| + | |||
===Moždana komora=== | ===Moždana komora=== | ||
Centralna šupljina velikog mozga je bočna moždana komora (''ventriculus lateralis''). Preko Monroovih međukomornih otvora povezana je sa trećom moždanom komoroma koja se nalazi u međumozgu. Bočna komora je u obliku potkovice čiji kraci zalaze u pojedine režnjeve hemisfera pa po njima i dobijaju nazive. tako na bočnoj komori razlikujemo sledeće delove (krake): | Centralna šupljina velikog mozga je bočna moždana komora (''ventriculus lateralis''). Preko Monroovih međukomornih otvora povezana je sa trećom moždanom komoroma koja se nalazi u međumozgu. Bočna komora je u obliku potkovice čiji kraci zalaze u pojedine režnjeve hemisfera pa po njima i dobijaju nazive. tako na bočnoj komori razlikujemo sledeće delove (krake): | ||
| + | |||
*čeoni krak (''crus frontale'') | *čeoni krak (''crus frontale'') | ||
*temeni deo (''pars parietale'') | *temeni deo (''pars parietale'') | ||
| Red 17: | Red 22: | ||
===Subkortikalna jedra=== | ===Subkortikalna jedra=== | ||
Subkortikalna jedra su skupine sive mase smeštene u beloj masi: | Subkortikalna jedra su skupine sive mase smeštene u beloj masi: | ||
| + | |||
*prugasto jedro (''corpus striatum'' = prugasto telo)) je najveće i sastoji se od dva jedra: repatog i sočivastog jedra; između njih i talamusa nalazi se sloj bele mase koji se naziva unutrašnja kapsula (''capsula interna'') | *prugasto jedro (''corpus striatum'' = prugasto telo)) je najveće i sastoji se od dva jedra: repatog i sočivastog jedra; između njih i talamusa nalazi se sloj bele mase koji se naziva unutrašnja kapsula (''capsula interna'') | ||
*klaustrum | *klaustrum | ||
*bademasto jedro | *bademasto jedro | ||
*Rajhartovo bezimeno jedro | *Rajhartovo bezimeno jedro | ||
| + | |||
==Nervni centri== | ==Nervni centri== | ||
Nervni centri su lokalizovani, odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa različitim, tačno određenim funkcijama. Tako se u potiljačnoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoočnoj je centar za sluh itd. Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj moždini, to desna polovina mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto. Najveću površinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zone. U njima su smešteni neuroni koji ostvaruju vezu između drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihičkih funkcija, učenja, logičkog mišljenja. | Nervni centri su lokalizovani, odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa različitim, tačno određenim funkcijama. Tako se u potiljačnoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoočnoj je centar za sluh itd. Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj moždini, to desna polovina mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto. Najveću površinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zone. U njima su smešteni neuroni koji ostvaruju vezu između drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihičkih funkcija, učenja, logičkog mišljenja. | ||
| − | + | ||
| − | *Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990. | + | |
| − | *Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd | + | {{Literatura}} |
| − | *Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001 | + | |
| − | *Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986 | + | *Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990. |
| − | *Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997. | + | *Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd |
| − | *Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997. | + | *Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001 |
| − | *Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989. | + | *Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986 |
| − | *Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990. | + | *Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997. |
| − | *Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001. | + | *Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997. |
| + | *Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989. | ||
| + | *Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990. | ||
| + | *Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001. | ||
*Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995 | *Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995 | ||
{{radi se}} | {{radi se}} | ||
| − | [[Kategorija:Anatomija kičmenjaka]][[Kategorija:Kičmenjaci]] [[Kategorija:Fiziologija životinja]] | + | [[Kategorija:Anatomija kičmenjaka]] |
| + | [[Kategorija:Kičmenjaci]] | ||
| + | [[Kategorija:Fiziologija životinja]] | ||
{{Potpis2}} | {{Potpis2}} | ||
Najnovija izmena na datum 23. avgust 2019. u 18:40
Veliki ili prednji mozak (telencephalon) je deo mozga CNS-a kičmenjaka, koji je najveći i najbolje razvijen od svih pet delova koji sačinjavaju mozak. U toku evolucije je prednji mozak CNS-a najviše progresivno evoluirao. Filogenetski je najnovija struktura i kod sisara je najbolje razvijen među svim kičmenjacima. Njegova primarna funkcija je centar čula mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka. Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra više nervne delatnosti. Obrazuje se u toku embrionalnopg razvića od prednjeg moždanog mehura (prosencephalon) koji nastaje od nervne cevi.
Sadržaj
Hemisfere
Kod čoveka i viših kičmenjaka se sastoji od dve hemisfere koje su izgrađene od sive i bele mase. Hemisfere su spojene preko bele mase naszvane žuljevito telo (corpus callosum). Siva masa gradi koru i subkortikalna jedra smeštena u unutrašnjosti u beloj masi ispod kore. Površina kore je izbrazdana i naborana pa se na njoj razlikuju brazde (sulci) i vijuge (gyri). U toku embrionalnog razvića siva masa se razvija neuporedivo brže od bele usled čega dolazi do nabiranja i povećanja površine kore velikog mozga. Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatka; međutim, kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti. Nervne ćelije i nemijelizovana nervna vlakna se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase – moždanoj kori, dok pretežno mijelizovana nervna vlakna grade unutrašnjost mozga – belu masu. Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti iako njena debljina iznosi 2-4 mm. Procenjeno je da siva masa velikog mozga čoveka sadrži oko 30 milijardi neurona.
Režnjevi (lobusi)
Svaka hemisfera izdeljena je na četiri režnja:
- čeoni režanj (lobus frontalis)
- temeni režanj (lobus parietalis)
- slepoočni režanj (lobus temporalis)
- potiljačni režanj (lobus occipitalis)
Moždana komora
Centralna šupljina velikog mozga je bočna moždana komora (ventriculus lateralis). Preko Monroovih međukomornih otvora povezana je sa trećom moždanom komoroma koja se nalazi u međumozgu. Bočna komora je u obliku potkovice čiji kraci zalaze u pojedine režnjeve hemisfera pa po njima i dobijaju nazive. tako na bočnoj komori razlikujemo sledeće delove (krake):
- čeoni krak (crus frontale)
- temeni deo (pars parietale)
- slepoočni krak (crus temporale)
- potiljačni krak (crus occipitale)
Subkortikalna jedra
Subkortikalna jedra su skupine sive mase smeštene u beloj masi:
- prugasto jedro (corpus striatum = prugasto telo)) je najveće i sastoji se od dva jedra: repatog i sočivastog jedra; između njih i talamusa nalazi se sloj bele mase koji se naziva unutrašnja kapsula (capsula interna)
- klaustrum
- bademasto jedro
- Rajhartovo bezimeno jedro
Nervni centri
Nervni centri su lokalizovani, odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa različitim, tačno određenim funkcijama. Tako se u potiljačnoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoočnoj je centar za sluh itd. Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj moždini, to desna polovina mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto. Najveću površinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zone. U njima su smešteni neuroni koji ostvaruju vezu između drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihičkih funkcija, učenja, logičkog mišljenja.
- Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
- Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
- Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
- Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
- Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
- Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
- Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
- Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
