Veliki pegavi kivi

Apteryx haastii

• klasifikacija:
• carstvo životinje (Animalia)
• tip hordati (Chordata)
• podtip kičmenjaci (Vertebrata)
• klasa ptice (Aves)
• nadred ptice trkačice
• red kiviji
• porodica Apterygidae
• rod Apteryx
• vrsta veliki pegavi kivi (Apteryx haastii)

Veliki pegavi kivi (Apteryx haastii) je vrsta ptice iz reda ptica trkačica, sa kruškolikim telom, malom glavom, dugačkim tankim kljunom, snažnim nogama i dobro razvijenim čulima mirisa i sluha.

Rasprostranjenost i stanište

Veliki pjegavi kivi je autohtona i endemična vrsta Novog Zelanda. Postojali su pokušaji da se ova vrsta preseli na druge teritorije, ali takvi pokušaji nikada nisu uspeli. Žive u rupama koje sami kopaju na snežnim vrhovima planinaskih šuma, alpskih i subalpskih oblasti na severozapadu Novog Zelanda.

Spoljašnja morfologija

Telo im je kruškolikog oblika sa malom glavom, kratkim vratom i dugačkim tankim kljunom prilagođenim za hvatanje insekata i drugih sitnih životinja. Osnovica kljuna je okružena dlakastim perjem koje liči na mačje brkove. Za pronalaženje plena više koriste dobro razvijeno čulo mirisa nego čulo vida. Pored toga i čulo sluha je kod ovih ptica dobro razvijeno.

Perje je izuzetno mekano, dlakasto i više liči na krzno glodara, nego na ptičije perje. Šareno je tako da je u osnovi siva boja prošarana tamno do svetlo smeđom bojom. Imaju snažne noge sa 4 prsta, tri okrenuta ka napred a jedan unazad, na njima su kandže koje se koriste za napad i odbranu. Dobri du trkači i žestoki borci kada je to potrebno.

Od ostalih ptica, osim po nesposobnosti da lete, razlikuju se i po drugim osobinama:

• telesna temperatura je sličnija temperaturi tela čoveka (nešto malo viša od nje), nego ptica
• kosti su teške i ispunjene koštanom srži, za razliku od ptica koje lete

Polni dimorfizam je jako izražen:

• mužjaci su prosečno teški 2,5 - 3,5 kg, visoki 45 cm i sa kljunim dužine 95 - 105 mm
• ženke su težine 3,5 do 4 kg, visine oko 50 cm i kljun im je dužine od 110 - 120 mm.

Razmnožavanje

Veliki pegavi kiviji su isključivo monogamske ptice. Najčešće jedan par provede barem 2-3 sezone gnežđenja, a ponekad ostanu i čitav život zajedno. Parenje se odvija u kasnu jesen. Nošenje jaja je vrlo iscrpljuće za ženku, pošto su jaja jako krupna, dostižu 1/4 od njihove ukupne telesne mase. Ženke pet meseci pre parenja nagomilavaju masnoće koje će koristiti za vreme dok nose jaje, koje zauzima toliko prostora unutar tela da one ne mogu da uzimaju hranu. Kretanje im je u tom periodu takođe veoma ograničeno. Iz tog razloga ženke snose samo jedno jaje godišnje, po čemu se razlikuju od ostalih kivija, kao npr. od običnog kivija čija ženka nosi i do 6 jaja godišnje.

Kada položi jaje ženka je uglavnom obavila svoju ulogu u reproduciji, a dalju brigu preuzimaju mužjaci. Odgovorni su za inkubaciju jaja koja napuštaju samo radi lova nekoliko sati u toku noći. Za to vreme ženka čuva jaje. Negde između 75 do 85 dana pile počinje da probija ljusku. Potrebno mu je 2 do 3 dana dok se iz nje potpuno ne izvuče. Mladunci potpuno liče na roditelje, izgledaju kao minijaturni odrasli. Za prvih 6 nedelja života kratko vreme su aktivni i danju, da bi posle toga postali isključivo noćne životinje. Bespomoćni su dok ne dostignu težinu od 1, 75 kg, što se dešava otprilike od 17 do 20 nedelje, a pre toga ih ubijaju predatori. Rastu sve do šeste godine života, a polnu zrelost dostižu ženke sa dve godine, a mužjaci sa 14 meseci. Za razliku od mnogih drugih ptica kod ženki funkcionišu oba jajnika.

Ponašanje

Na 1 km² najgušće naseljenim delova šuma moguće je naći 4 - 5 kivija, koji su izrazito teritorijalnog ponašanja. Uopšteno, to je oblast od 25 ha. Izuzetno su agresivni i to posebno mužjaci kada se uzurpira njihova teritorija. Bore se nogama koje predstavljaju opasno oružje za borbu do smrti. Međutim, borbe između kivija koje dovode do ozleda ili smrti, izuzetno su retke. Teritorija retko menja vlasnika, osim u slučaju kada mužjak ugine ili bude osakaćen, nesposoban da je odbrani.

Kopaju rupe u zemlji nekoliko nedelja pre nego što počnu da ih koriste što omogućava da se u njima razviju mahovine i napada zemlja čime se postiže dobra kamuflaža. Prave do stotinu različitih gnezda u granicama svoje teritorije i obično svakog dana koriste drugo. Gnezda ne napuštaju tokom dana osim ako, zbog opasnosti, na to nisu prisiljeni. Noću izlaze iz svojih skloništa i vrlo su aktivni u potrazi za hranom.

Ishrana

Polaze u lov oko 30 min posle zalaska sunca. Hrane se insektima, puževima, paucima, rakovima, opalim voćem i plodovima. Hranu pronalaze osetljivim kljunom kojim kuckaju i njuškaju po terenu dok tiho hodaju kroz rastinje. Za lov insekata koji žive u zemlji, takođe, koriste kljun koji zabadaju duboku u tlo i pomeraju ga napred-nazad.

Kivi na kovanici od 20 centi

Ekonomski značaj

Predstavljaju omiljeni simbol novozelandske kulture, iako se retko mogu videti. U zemlji i inostranstvu, narod Novog Zelanda je poznat kao kiviji. Nema takvog stvorenja, koje je toliko poistovećeno sa kulturnim identitetom jedne zemlje i njenog naroda, kao što su to kivi ptice. Komercijalno, slike kivija se koriste ne samo u Novom Zelandu već i širom sveta, na poštenskim markama, novcu, logoima, reklamama, nacionalnoj lutriji, aviokompaniji i dr. Osim toga, oni su i popularne maskote, kao i značajan finansijski doprinos poslovnom turizmu i industriji.

Status ugroženosti

Do nedavno nestajali su po stopi od 6% godišnje uništavani od strane neautohtonih predatora koje su doneli evropski doseljenici na početku XX veka. Procenjuje se da je preko oko 1000 godina njihov broj iznosio 12 miliona, a 1996. g. utvrđeno je da ih ima oko 70 000 jedinki. 1991. g. pokrenut je program za njihovu zaštitu i unapređenje. Rezultat tog programa je da se stopa preživljavanja od 5% u 1991. g. poveća na čak 60% u 1998, što daje nadu da će ove ptice još dugo živeti na Novom Zelandu.

Na IUCN Crvenoj listi status je VU - ranjivi

Literatura

• Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
• Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
• Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
• Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

Snežana Trifunović, dipl. biolog