Veliki severni gnjurac

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Gavia immer

Veliki severni gnjurac (Gavia immer) je ptica letačica i najveća vrsta iz porodice severnih gnjuraca.

Rasprostranjenost i stanište

Živi na severu Severne Amerike, Kanade, Islandu i Grenlandu i tu je veoma brojna vrsta, a prezimljuje na vodama južne Kalifornije, Floride, Teksasa i zapadnim obalama Evrope. Veoma retko se može, kada doluta, videti i kod nas u Srbiji.

Gnezda pravi na velikim kopnenim vodama, jezerima. Izbor staništa je vremenski ograničen na period pre nego što se voda smrzne. Za pravljenje gnezda najčešće bira ostrvca, ostrva ili plutajuću vegetaciju u plitkim vodama. Zimi se seli na morske obale.

Spoljašnja morfologija

Velika ptica dugačkog tela, od 70 do 90 cm i težine od 1, 6 do 8 kg. Telo im je pokriveno perjem crne, bele i sive boje. Tokom sezone parenja oba pola imaju crno obojeno perje na glavi i crno-belo prugastu ogrlicu, dok je na leđima perje sa kockastim šarama. U zimskom periodu gube svadbeno šareno perje tako da su im glava i leđa ravnomerno sivo obojeni, a vrat i trbušna strana su beličati. Polovi su veoma slični i razlikuju se samo po tome što su obično mužjaci krupniji od ženki. Mladunci imaju perje obojene slično kao perje odraslih u toku zime, samo što imaju više belog perja na glavi i leđima. Takvu boju mladunci zadržavaju u toku prve godine života.

Reprodukcija

Pare se jednom godišnje u toku leta i smatraju se monogamnim vrstama, ostaju sa jednim partnerom čitav život. Parovi ženki i mužjaka se mogu videti već u rano proleće, kada uspostavljaju teritoriju od 60 do 200 ha koju redovno obilaze i proveravaju. Međusobno komuniciraju glasovima kojima se obaveštavaju ako je njihova teritorija ugrožena ili se pomoću njih pronalaze i udvaraju. Udvaranje se odvija na vodi posle čega zajedno plivaju do obale gde dolazi do kopulacije.

Ženke i mužjaci zajedno grade gnezdo od zemlje, trave, mahovine ili druge biljke koji se mogu naći u blizini. Obično je ono na nekom zaštićenom mestu u blizini duboke vode, da bi mogli iz njega da izlaze a da pri tome ne budu primećeni od grabežljivica. Često su gnezda izgrađena na ostrvima i poluostrvima. Kada je gnezdo završeno, ženka u njega polaže 1 do 3 (najčešće dva) smeđa jajeta, sa ramakom dan-dva između nošenja. Ženke i mužjaci zajedno leže na jajima počev od prvog snesenog jajeta i zajedno štite gnezdo.

Inkubacija traje 29 dana, nakon čega se izlegu mladunci koji u gnezdu ostaju još dan ili dva. Posle toga napuštaju gnezdo u pratnji roditelja i mogu da rone na kratkoj udaljenosti. Narednih 2-3 meseca provode kao goluždravi ptići u društvu roditelja sa kojima obilaze teritoriju ponekad i jašući na njihovim leđima. Ako je mladuncima hladno roditelji ih skrivaju pod krila. Posle isteka 3 meseca, mogu da lete i tada postaju samostalni, nezavisni od roditelja.

Ponašanje

Tokom sezone gnežđenja većina se nalazi u parovima, mada se mogu sresti u usamljene jedinke koje nisu pronašle partnera. Sele se u toku dana pojedinačno ili u jatima od po 15 jedinki, a noći provode u većim jatima od po nekoliko stotina jedinki na velikim jezerima i drugim kopnenim vodama. Najbolje su prilagođeni za plivanje i ronjenje što omogućava položaj nogu koje se nalaze sasvim pozadi. Istovremeno takav položaj nogu otežava kretanje po zemlji.

Za velikog severnog gnjurca se smatra da je relativno dugovečna ptica. Mada nema mnogo podataka o dužini njihovog života. Najstariji poznati primerak ove vrste živeo je najmanje 9 godina.

Komunikacija i percepcija

Imaju dobro razvijeno čulo vida. Glas koriste kao način komunikacije pri čemu se razlikuje pet vrsta oglašavanja:

  • za udvaranje
  • odbranu teritorije
  • komunikaciju između ženki i mužjaka i njih sa mladuncima
  • saradnja između članova u jatu
  • signal za uzbunu ako im preti opasnost

Ishrana i predatori

Hrani se ribom i drugim vodenim životinjama, rakovima, škampima i nekim vodenim biljkama, a mladunci povremeno jedu i insekte. Čulo vida igra glavnu ulogu u lovu ribe. Kada lociraju plen, zaranjaju u vodu 2 do 4 m duboko. Sitniji plen gutaju pod vodom gde su ga i uhvatili, a krupniji iznose na površinu.

Odrasle jedinke imaju nekoliko poznatih predatora među velikim morskim sisarima (npr. morske vidre) i pticama, kao što su orlovi. Predatore izbegavaju gnežđenjem na ostrvima gde ih nema puno. Kada se grabežljivica približi njihovom gnezdu, ponekad je napadaju pokušavajući da oštrim kljunom probodu njen trbuh, glavu ilio vrat.

Status ugroženosti

Ne smatraju se ugroženom niti vrstom kojoj preti istrebljenje, iako u nekim državama, kakav je Mičigen, su na popisu ugroženih. U Americi su zaštićene Zakonom o pticama selicama.

Pretnju predstavljaju različite ljudske delatnosti:

  • gubitak staništa ili njegova degradacija
  • industrijski zagađivači, kao što su živa i drugi teški metali se nagomilavaju u njihovom telu i dovode do trovanja
  • kisele kiše uništavaju fitoplankton čime se remete lanci ishrane u vodi
  • izlivanje nafte je za njih smrtonosno jer kada im se perje natopi naftom, ne mogu leteti, plivati ni roniti
  • razapete ribarske mreže u koje se zapliću i tu uginu i dr.

Literatura

  • Brem, A, E. (1982): Život životinja, Prosvjeta, Zagreb
  • Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
  • Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
  • Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Rašajski, J. (1997): Ptice Srbije, Prometej, Novi Sad
Snežana Trifunović, dipl. biolog
Preuzeto iz „https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Veliki_severni_gnjurac&oldid=26188“