Vinogradski puž

Sistematika:

Class: Gastropoda (CUVIER 1795)
Subclass: Pullmonata (CUVIER 1814)
Superordo: Eupulmonata (HASZPRUNAR & HUBER 1990)
Ordo: Stylommatophora (A. SCHMIDT 1855)
Familia: Helicidae (RAFINESQUE 1815)
Genus: Helix (LINNAEUS 1758)
Species: Helix pomatia (LINNAEUS 1758)

Vinogradski puž (Helix pomatia) je uobičajena i dobro poznata vrsta puževa. Sa telom dužine oko 10 cm i kućice oko 5 cm u prečniku, (32-50 mm širina i 30-50 mm visina) spada među najveće evropske terestrične puževe (tu svrstavamo i Helix lucorum) .

Ljuštura

Kućica ovog puža je velika i završava se koničnim ispupčenim vrhom. Zidovi su debeli i veoma jaki. Imaju fine i sjajne aksijalne linije. Ima od 4,5 do 6 jako konveksnih zavoja. Veličine konveksnih zavoja se brzo i jednako povećavaju tako da poslednji dominira u odnosu na ostale. Otvor je veliki i kos (visina je veća nego širina). Ivica je blago proširena, okruglog oblika sa pljosnatom, beličastom ili braonkastom unutrašnjom usnom. Uglavnom se nalaze jedinke čija je ljuštura okrenuta u levo.

Boja ljušture je krem bela ili svetlo žućkasto braon, često sa blago ljubičastim linijama. Prva linija se nalazi ispod šava, druga i treća uglavnom idu zajedno. Linije nisu uvek jasno definisane, i češće se javljaju poprečne pruge.

Reprodukcija

Reprodukcija se odvija od kraja maja do septembra. Za polaganje jaja zemljište mora biti dovoljno rastresito. Polažu jaja u grupama (40-80). Prečnik jaja je 5,5 do 6,5 mm. Mladunci izlaze nako 3-4 nedelje. U tom uzrastu u nepovoljnim uslovima može da se javi kanibalizam. Polnu zrelost dostižu nakon 2 do 5 godina. Iako im je životni vek do 35 godina, retko se u prirodi mogu pronaći vrste starije od 10 godina.

Tokom hibernacije ukopava se u zemljište.

Rasprostranjenost, stanište

Rasprostranjen je u celoj Evropi. Vinogradarski puževi se mogu najlakše pronaći u večernjim satima, kada puzi u potrazi za hranom. Prozvani su vinogradarskim puževima, u mnogim jezicima, (kao i u našem) jasno je, jer se često mogu naći u vinogradima. Mada, možemo ih pronaći svuda. Živi u šumi, žbunju, otvorenim staništima, često se može videti duž reka. Bira isključivo krečnjačku podlogu. Preferira mesta sa većom vlažnošću i nižom temperaturom.

Ishrana

Nije retko da se Helix pomatia pojavljuje u naseljima i baštama. Međutim, oni se ne računaju među štetočine. Jako retko nanose bilo kakvu štetu iako mogu da pojedu mnogo zelenog povrća. Helix pomatia, kao i svi Helicidae su biljojedi.

Upotreba puževa u ishrani čoveka

U mnogim krajevima ovaj puž se sakuplja radi ishrane. Kod iskopavanja rimskih lokaliteta saznajemo da su rimski legionari koristili puževe kao hranu u svim krajevima Imperije. Zbog toga se u nekim jezicima ova vrsta naziva rimski puž.