Razlika između izmena na stranici „Vrste jajnih ćelija”
(→Vrste jajnih ćelija) |
(→Vrste jajnih ćelija) |
||
| Red 7: | Red 7: | ||
'''Oligolecitne''' ili '''izolecitne''' (lat. oligos=malo, siromašno) jajne ćelije imaju malu količinu ravnomerno raspoređenog žumanceta. Ovaj tip jajnih ćelija imaju [[bodljokošci]] (npr. [[morski jež]]), [[amfioksus]], [[anelide]], [[mekušci]], [[pljosnati crvi]], [[plaštaši]], [[nematode]] i [[sisari]]. U ovu vrstu može da se svrsta i jajna ćelija čoveka, mada je ona u stvari alecitna (bez žumanceta) jer ishrana embriona [[V|viviparnih životinja]] ne zavisi od žumanceta već se odvija preko [[P|placente]]. | '''Oligolecitne''' ili '''izolecitne''' (lat. oligos=malo, siromašno) jajne ćelije imaju malu količinu ravnomerno raspoređenog žumanceta. Ovaj tip jajnih ćelija imaju [[bodljokošci]] (npr. [[morski jež]]), [[amfioksus]], [[anelide]], [[mekušci]], [[pljosnati crvi]], [[plaštaši]], [[nematode]] i [[sisari]]. U ovu vrstu može da se svrsta i jajna ćelija čoveka, mada je ona u stvari alecitna (bez žumanceta) jer ishrana embriona [[V|viviparnih životinja]] ne zavisi od žumanceta već se odvija preko [[P|placente]]. | ||
| − | Telolecitne jajne ćelije imaju veću količinu žumanceta nego oligolecitne i ono je neravnomerno raspoređeno tako da se razlikuju dva pola – animalni i vegetativni. Na animalnom polu se nalazi više citoplazme, dok je žumance nagomilano na vegetativnom polu. Razlikuju se, prema količini žumanceta, nekoliko | + | '''Telolecitne jajne''' ćelije imaju veću količinu žumanceta nego oligolecitne i ono je neravnomerno raspoređeno tako da se razlikuju dva pola – animalni i vegetativni. Na animalnom polu se nalazi više citoplazme, dok je žumance nagomilano na vegetativnom polu. Razlikuju se, prema količini žumanceta, nekoliko vrsta telolecitnih jajnih ćelija: |
| − | *'''neznatno telolecitna''' ili '''mezolecitna''' jaja | + | *'''neznatno telolecitna''' ili '''mezolecitna''' su jaja sa malom količinom žumanceta; imaju ih [[vodozemci]] |
| − | *'''umereno telolecitna''' imaju nešto veću količinu žumanceta i sreću se kod riba | + | *'''umereno telolecitna''' imaju nešto veću količinu žumanceta i sreću se kod riba; |
*''' izrazito telolecitna''' jaja imaju veliku količinu žumanceta koje zauzima skoro čitavu citoplazmu osim malog vršnog dela sa jedrom (kod gmizavaca i ptica) | *''' izrazito telolecitna''' jaja imaju veliku količinu žumanceta koje zauzima skoro čitavu citoplazmu osim malog vršnog dela sa jedrom (kod gmizavaca i ptica) | ||
Izmena na datum 24. mart 2009. u 18:33
Jajna ćelija je vrsta polne ćelije koja se u procesu oogeneze obrazuje u ženskom polu životinja.
U jajnoj ćeliji se kao osnovna rezervna hrana za embrion nalazi žumance (grč. lekhitos; lat. vitelus) koje se obrazuje u fazi vitelogeneze prilikom rasta jajne ćelije. Prema količini i rasporedu žumanceta razlikuju se tri osnovne vrste jajnih ćelija – oligolecitna, telolecitna i centrolecitna.
Vrste jajnih ćelija
Oligolecitne ili izolecitne (lat. oligos=malo, siromašno) jajne ćelije imaju malu količinu ravnomerno raspoređenog žumanceta. Ovaj tip jajnih ćelija imaju bodljokošci (npr. morski jež), amfioksus, anelide, mekušci, pljosnati crvi, plaštaši, nematode i sisari. U ovu vrstu može da se svrsta i jajna ćelija čoveka, mada je ona u stvari alecitna (bez žumanceta) jer ishrana embriona viviparnih životinja ne zavisi od žumanceta već se odvija preko placente.
Telolecitne jajne ćelije imaju veću količinu žumanceta nego oligolecitne i ono je neravnomerno raspoređeno tako da se razlikuju dva pola – animalni i vegetativni. Na animalnom polu se nalazi više citoplazme, dok je žumance nagomilano na vegetativnom polu. Razlikuju se, prema količini žumanceta, nekoliko vrsta telolecitnih jajnih ćelija:
- neznatno telolecitna ili mezolecitna su jaja sa malom količinom žumanceta; imaju ih vodozemci
- umereno telolecitna imaju nešto veću količinu žumanceta i sreću se kod riba;
- izrazito telolecitna jaja imaju veliku količinu žumanceta koje zauzima skoro čitavu citoplazmu osim malog vršnog dela sa jedrom (kod gmizavaca i ptica)
Centrolecitne jajne ćelije imaju veliku količinu žumanceta smeštenog u centralnom delu, dok se citoplazma nalazi oko njega kao površinski sloj. Jedro je smešteno u samom centru žumanceta u jednom ostrvcu citoplazme(npr. jajne ćelije insekata) i povezano je citoplazmatskim mostićima sa površinskom citoplazmom.
Omotači jajne ćelije
U toku oogeneze obrazuju se dve vrste omotača (membrana) jajne ćelije:
- primarni omotači koje se obrazuju u jajniku za vreme obrazovanja sekundarne oocite; to su :
- vitelinska membrana insekata, mekušaca, vodozemaca i ptica koja posle prodiranja spermatozoida u jajnu ćeliju postaje fertilizaciona membrana;
- želatinozna membrana kod morskog ježa;
- zona pellucida kod sisara je u obliku trodimenzionalne proteinske mreže izgrađene od filamenata (filamentum = nit).
- sekundarne membrane, stvaraju ćelije jajovoda i žlezde koje svoje proizvode izlučuju u jajovod; u njih spadaju:
- horion je tvrda opna jajne ćelije insekata;
- sekundarna membrana vodozemaca koja se sastoji od debelog želatinoznog sloja koji u vodi nabubri i znatno povećava svoje dimenzije;
- sekundarne membrane ptica sastoje se od pet slojeva.
