Razlika između izmena na stranici „Vrste jajnih ćelija”
m (New page: '''Jajna ćelija''' je vrsta polne ćelije koja se u procesu oogeneze obrazuje u ženskom polu životinja. U jajnoj ćeliji se kao osnovna rezervna hrana za embrion nalazi žumance (grč...) |
|||
| Red 4: | Red 4: | ||
==Vrste jejnih ćelija== | ==Vrste jejnih ćelija== | ||
| − | Oligolecitne ili izolecitne (lat. oligos=malo, siromašno) jajne ćelije imaju malu količinu ravnomerno raspoređenog žumanceta. Ovaj tip jajnih ćelija imaju bodljokošci (npr. morski jež), amfioksus, anelide, mekišci, pljosnati crvi, plaštaši, nematode i sisari. U ovu vrstu može da se svrsta i jajna ćelija čoveka, mada je ona u stvari alecitna (bez žumanceta) jer ishrana embriona viviparnih životinja ne zavisi od žumanceta već se odvija preko placente. | + | '''Oligolecitne''' ili '''izolecitne''' (lat. oligos=malo, siromašno) jajne ćelije imaju malu količinu ravnomerno raspoređenog žumanceta. Ovaj tip jajnih ćelija imaju bodljokošci (npr. morski jež), amfioksus, anelide, mekišci, pljosnati crvi, plaštaši, nematode i sisari. U ovu vrstu može da se svrsta i jajna ćelija čoveka, mada je ona u stvari alecitna (bez žumanceta) jer ishrana embriona viviparnih životinja ne zavisi od žumanceta već se odvija preko placente. |
Telolecitne jajne ćelije imaju veću količinu žumanceta nego oligolecitne i ono je neravnomerno raspoređeno tako da se razlikuju dva pola – animalni i vegetativni. Na animalnom polu se nalazi više citoplazme, dok je žumance nagomilano na vegetativnom polu. Razlikuju se, prema količini žumanceta, nekoliko vrst telolecitnih jajnih ćelija: | Telolecitne jajne ćelije imaju veću količinu žumanceta nego oligolecitne i ono je neravnomerno raspoređeno tako da se razlikuju dva pola – animalni i vegetativni. Na animalnom polu se nalazi više citoplazme, dok je žumance nagomilano na vegetativnom polu. Razlikuju se, prema količini žumanceta, nekoliko vrst telolecitnih jajnih ćelija: | ||
| Red 11: | Red 11: | ||
*''' izrazito telolecitna''' jaja imaju veliku količinu žumanceta koje zauzima skoro čitavu citoplazmu osim malog vršnog dela sa jedrom (kod gmizavaca i ptica) | *''' izrazito telolecitna''' jaja imaju veliku količinu žumanceta koje zauzima skoro čitavu citoplazmu osim malog vršnog dela sa jedrom (kod gmizavaca i ptica) | ||
| − | + | '''Centrolecitne jajne ćelije''' imaju veliku količinu žumanceta smeštenog u centralnom delu, dok se citoplazma nalazi oko njega kao površinski sloj. Jedro je smešteno u samom centru žumanceta u jednom ostrvcu citoplazme(npr. jajne ćelije insekata) i povezano je citoplazmatskim mostićima sa površinskom citoplazmom. | |
| + | |||
| + | ==Omotači jajne ćelije== | ||
| + | |||
| + | U toku oogeneze obrazuju se dve vrste omotača (''membrana'') jajne ćelije: | ||
| + | * '''primarni omotači''' koje se obrazuju u [[jajnik]]u za vreme obrazovanja sekundarne oocite; to su : | ||
| + | **vitelinska membrana insekata, mekušaca, vodozemaca i ptica koja posle prodiranja spermatozoida u jajnu ćeliju postaje fertilizaciona membrana; | ||
| + | **želatinozna membrana kod morskog ježa; | ||
| + | **''zona pellucida'' kod sisara je u obliku trodimenzionalne proteinske mreže izgrađene od filamenata (filamentum = nit). | ||
| + | *'''sekundarne membrane''', stvaraju ćelije jajovoda i žlezde koje svoje proizvode izlučuju u jajovod; u njih spadaju: | ||
| + | ** horion je tvrda opna jajne ćelije insekata; | ||
| + | **sekundarna ''membrana'' vodozemaca koja se sastoji od debelog želatinoznog sloja koji u vodi nabubri i znatno povećava svoje dimenzije; | ||
| + | * sekundarne ''membrane'' ptica sastoje se od pet slojeva. | ||
| + | |||
| + | |||
| + | |||
| + | |||
| + | [[Kategorija:Razviće životinja]] | ||
Izmena na datum 14. decembar 2007. u 23:03
Jajna ćelija je vrsta polne ćelije koja se u procesu oogeneze obrazuje u ženskom polu životinja.
U jajnoj ćeliji se kao osnovna rezervna hrana za embrion nalazi žumance (grč. lekhitos; lat. vitelus) koje se obrazuje u fazi vitelogeneze prilikom rasta jajne ćelije. Prema količini i rasporedu žumanceta razlikuju se tri osnovne vrste jajnih ćelija – oligolecitna, telolecitna i centrolecitna.
Vrste jejnih ćelija
Oligolecitne ili izolecitne (lat. oligos=malo, siromašno) jajne ćelije imaju malu količinu ravnomerno raspoređenog žumanceta. Ovaj tip jajnih ćelija imaju bodljokošci (npr. morski jež), amfioksus, anelide, mekišci, pljosnati crvi, plaštaši, nematode i sisari. U ovu vrstu može da se svrsta i jajna ćelija čoveka, mada je ona u stvari alecitna (bez žumanceta) jer ishrana embriona viviparnih životinja ne zavisi od žumanceta već se odvija preko placente.
Telolecitne jajne ćelije imaju veću količinu žumanceta nego oligolecitne i ono je neravnomerno raspoređeno tako da se razlikuju dva pola – animalni i vegetativni. Na animalnom polu se nalazi više citoplazme, dok je žumance nagomilano na vegetativnom polu. Razlikuju se, prema količini žumanceta, nekoliko vrst telolecitnih jajnih ćelija:
- neznatno telolecitna ili mezolecitna jaja je mala količina žumanceta; imaju ih vodozemci
- umereno telolecitna imaju nešto veću količinu žumanceta i sreću se kod riba
- izrazito telolecitna jaja imaju veliku količinu žumanceta koje zauzima skoro čitavu citoplazmu osim malog vršnog dela sa jedrom (kod gmizavaca i ptica)
Centrolecitne jajne ćelije imaju veliku količinu žumanceta smeštenog u centralnom delu, dok se citoplazma nalazi oko njega kao površinski sloj. Jedro je smešteno u samom centru žumanceta u jednom ostrvcu citoplazme(npr. jajne ćelije insekata) i povezano je citoplazmatskim mostićima sa površinskom citoplazmom.
Omotači jajne ćelije
U toku oogeneze obrazuju se dve vrste omotača (membrana) jajne ćelije:
- primarni omotači koje se obrazuju u jajniku za vreme obrazovanja sekundarne oocite; to su :
- vitelinska membrana insekata, mekušaca, vodozemaca i ptica koja posle prodiranja spermatozoida u jajnu ćeliju postaje fertilizaciona membrana;
- želatinozna membrana kod morskog ježa;
- zona pellucida kod sisara je u obliku trodimenzionalne proteinske mreže izgrađene od filamenata (filamentum = nit).
- sekundarne membrane, stvaraju ćelije jajovoda i žlezde koje svoje proizvode izlučuju u jajovod; u njih spadaju:
- horion je tvrda opna jajne ćelije insekata;
- sekundarna membrana vodozemaca koja se sastoji od debelog želatinoznog sloja koji u vodi nabubri i znatno povećava svoje dimenzije;
- sekundarne membrane ptica sastoje se od pet slojeva.
