Razlika između izmena na stranici „Vrste jajnih ćelija”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
m (New page: '''Jajna ćelija''' je vrsta polne ćelije koja se u procesu oogeneze obrazuje u ženskom polu životinja. U jajnoj ćeliji se kao osnovna rezervna hrana za embrion nalazi žumance (grč...)
 
 
(7 međuizmena istog korisnika nije prikazano)
Red 1: Red 1:
'''Jajna ćelija''' je vrsta polne ćelije koja se u procesu oogeneze obrazuje u ženskom polu životinja.
+
[[Slika:Jajne celije.gif|479px|d|mini|Tipovi jajnih ćelija]]
 +
'''Jajna ćelija''' je vrsta polne ćelije koja se u procesu [[oogeneza|oogeneze]] obrazuje u ženskom polu [[životinja]].
  
U jajnoj ćeliji se kao osnovna rezervna hrana za embrion  nalazi žumance (grč. lekhitos; lat. vitelus)  koje se obrazuje u fazi vitelogeneze prilikom rasta jajne ćelije. Prema količini i rasporedu žumanceta razlikuju se tri osnovne vrste jajnih ćelija – oligolecitna, telolecitna i centrolecitna.
+
U jajnoj ćeliji se kao osnovna rezervna hrana za embrion  nalazi žumance (grč. ''lekhitos''; lat. ''vitelus'')  koje se obrazuje u fazi vitelogeneze prilikom rasta jajne ćelije. Prema količini i rasporedu žumanceta razlikuju se tri osnovne vrste jajnih ćelija – oligolecitna, telolecitna i centrolecitna.
  
==Vrste jejnih ćelija==
+
==Vrste jajnih ćelija==
Oligolecitne ili izolecitne (lat. oligos=malo, siromašno) jajne ćelije imaju malu količinu ravnomerno raspoređenog žumanceta. Ovaj tip jajnih ćelija imaju bodljokošci (npr. morski jež), amfioksus, anelide, mekišci, pljosnati crvi, plaštaši, nematode i sisari. U ovu vrstu može da se svrsta i jajna ćelija čoveka, mada je ona u stvari alecitna (bez žumanceta) jer ishrana embriona viviparnih životinja ne zavisi od žumanceta već se odvija preko placente.
+
'''Oligolecitne''' (lat. oligos=malo, siromašno) ili '''izolecitne''' (''izo''=isto, podjednako) jajne ćelije imaju malu količinu ravnomerno raspoređenog žumanceta. Ovaj tip jajnih ćelija imaju [[bodljokošci]] (npr. [[morski jež]]), [[amfioksus]], [[anelide]], [[mekušci]], [[pljosnati crvi]], [[plaštaši]], [[nematode]] i [[sisari]]. U ovu vrstu može da se svrsta i jajna ćelija čoveka, mada je ona u stvari alecitna (bez žumanceta) jer ishrana embriona [[V|viviparnih životinja]] ne zavisi od žumanceta već se odvija preko [[P|placente]].
  
Telolecitne jajne ćelije imaju veću količinu žumanceta nego oligolecitne i ono je neravnomerno raspoređeno tako da se razlikuju dva pola – animalni i vegetativni. Na animalnom polu se nalazi više citoplazme, dok je žumance nagomilano na vegetativnom polu. Razlikuju se, prema količini žumanceta, nekoliko vrst telolecitnih jajnih ćelija:
+
'''Telolecitne jajne''' (''telos'' = kraj) ćelije imaju veću količinu žumanceta nego oligolecitne i ono je neravnomerno raspoređeno tako da se razlikuju dva pola – animalni i vegetativni. Na animalnom polu se nalazi više citoplazme, dok je žumance nagomilano na vegetativnom polu. Razlikuju se, prema količini žumanceta, nekoliko vrsta telolecitnih jajnih ćelija:
*'''neznatno telolecitna''' ili '''mezolecitna''' jaja je mala količina žumanceta; imaju ih vodozemci
+
*'''neznatno telolecitna''' ili '''mezolecitna''' su jaja sa malom količinom žumanceta; imaju ih [[vodozemci]]
*'''umereno telolecitna''' imaju nešto veću količinu žumanceta i sreću se kod riba
+
*'''umereno telolecitna''' imaju nešto veću količinu žumanceta i sreću se kod riba;
 
*''' izrazito telolecitna''' jaja imaju veliku količinu žumanceta koje zauzima skoro čitavu citoplazmu osim malog vršnog dela sa jedrom (kod gmizavaca i ptica)
 
*''' izrazito telolecitna''' jaja imaju veliku količinu žumanceta koje zauzima skoro čitavu citoplazmu osim malog vršnog dela sa jedrom (kod gmizavaca i ptica)
  
*Centrolecitne jajne ćelije imaju veliku količinu žumanceta smeštenog u centralnom delu, dok se citoplazma nalazi oko njega kao površinski sloj. Jedro je smešteno u samom centru žumanceta u jednom ostrvcu citoplazme(npr. jajne ćelije insekata).
+
'''Centrolecitne jajne ćelije''' imaju veliku količinu žumanceta smeštenog u centralnom delu, dok se citoplazma nalazi oko njega kao površinski sloj. Jedro je smešteno u samom centru žumanceta u jednom ostrvcu citoplazme(npr. jajne ćelije insekata) i povezano je citoplazmatskim mostićima sa površinskom citoplazmom.
 +
 
 +
==Omotači jajne ćelije==
 +
 
 +
U toku oogeneze obrazuju se dve vrste omotača (''membrana'') jajne ćelije:
 +
* '''primarni omotači''' koje se obrazuju u [[jajnik]]u za vreme obrazovanja sekundarne oocite; to su :
 +
**vitelinska membrana [insekti|[insekata]], [[mekušci|mekušaca]], [[vodozemci|vodozemaca]] i [[ptice|ptica]] koja posle prodiranja [[spermatozoid]]a u jajnu ćeliju postaje fertilizaciona membrana;
 +
**želatinozna membrana kod morskog ježa;
 +
**''zona pellucida'' kod sisara je u obliku trodimenzionalne proteinske mreže izgrađene od filamenata (filamentum = nit).
 +
*'''sekundarne membrane''', stvaraju ćelije jajovoda i žlezde koje svoje proizvode izlučuju u jajovod; u njih spadaju:
 +
** horion je tvrda opna jajne ćelije insekata;
 +
**sekundarna ''membrana'' vodozemaca koja se sastoji od debelog želatinoznog sloja koji u vodi nabubri i znatno povećava svoje dimenzije;
 +
**sekundarne ''membrane'' ptica sastoje se od pet slojeva.
 +
 
 +
== Literatura==
 +
*Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
 +
*Popović, S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990
 +
*Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989
 +
*Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
 +
*Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
 +
[[Kategorija:Embriologija]] [[Kategorija:Razviće životinja]]
 +
{{Potpis2}}

Najnovija izmena na datum 12. jul 2013. u 18:29

Tipovi jajnih ćelija

Jajna ćelija je vrsta polne ćelije koja se u procesu oogeneze obrazuje u ženskom polu životinja.

U jajnoj ćeliji se kao osnovna rezervna hrana za embrion nalazi žumance (grč. lekhitos; lat. vitelus) koje se obrazuje u fazi vitelogeneze prilikom rasta jajne ćelije. Prema količini i rasporedu žumanceta razlikuju se tri osnovne vrste jajnih ćelija – oligolecitna, telolecitna i centrolecitna.

Vrste jajnih ćelija

Oligolecitne (lat. oligos=malo, siromašno) ili izolecitne (izo=isto, podjednako) jajne ćelije imaju malu količinu ravnomerno raspoređenog žumanceta. Ovaj tip jajnih ćelija imaju bodljokošci (npr. morski jež), amfioksus, anelide, mekušci, pljosnati crvi, plaštaši, nematode i sisari. U ovu vrstu može da se svrsta i jajna ćelija čoveka, mada je ona u stvari alecitna (bez žumanceta) jer ishrana embriona viviparnih životinja ne zavisi od žumanceta već se odvija preko placente.

Telolecitne jajne (telos = kraj) ćelije imaju veću količinu žumanceta nego oligolecitne i ono je neravnomerno raspoređeno tako da se razlikuju dva pola – animalni i vegetativni. Na animalnom polu se nalazi više citoplazme, dok je žumance nagomilano na vegetativnom polu. Razlikuju se, prema količini žumanceta, nekoliko vrsta telolecitnih jajnih ćelija:

  • neznatno telolecitna ili mezolecitna su jaja sa malom količinom žumanceta; imaju ih vodozemci
  • umereno telolecitna imaju nešto veću količinu žumanceta i sreću se kod riba;
  • izrazito telolecitna jaja imaju veliku količinu žumanceta koje zauzima skoro čitavu citoplazmu osim malog vršnog dela sa jedrom (kod gmizavaca i ptica)

Centrolecitne jajne ćelije imaju veliku količinu žumanceta smeštenog u centralnom delu, dok se citoplazma nalazi oko njega kao površinski sloj. Jedro je smešteno u samom centru žumanceta u jednom ostrvcu citoplazme(npr. jajne ćelije insekata) i povezano je citoplazmatskim mostićima sa površinskom citoplazmom.

Omotači jajne ćelije

U toku oogeneze obrazuju se dve vrste omotača (membrana) jajne ćelije:

  • primarni omotači koje se obrazuju u jajniku za vreme obrazovanja sekundarne oocite; to su :
    • vitelinska membrana [insekti|[insekata]], mekušaca, vodozemaca i ptica koja posle prodiranja spermatozoida u jajnu ćeliju postaje fertilizaciona membrana;
    • želatinozna membrana kod morskog ježa;
    • zona pellucida kod sisara je u obliku trodimenzionalne proteinske mreže izgrađene od filamenata (filamentum = nit).
  • sekundarne membrane, stvaraju ćelije jajovoda i žlezde koje svoje proizvode izlučuju u jajovod; u njih spadaju:
    • horion je tvrda opna jajne ćelije insekata;
    • sekundarna membrana vodozemaca koja se sastoji od debelog želatinoznog sloja koji u vodi nabubri i znatno povećava svoje dimenzije;
    • sekundarne membrane ptica sastoje se od pet slojeva.

Literatura

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Popović, S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
Snežana Trifunović, dipl. biolog