Razlika između izmena na stranici „Vrste jajnih ćelija”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
m (New page: '''Jajna ćelija''' je vrsta polne ćelije koja se u procesu oogeneze obrazuje u ženskom polu životinja. U jajnoj ćeliji se kao osnovna rezervna hrana za embrion nalazi žumance (grč...)
 
Red 4: Red 4:
  
 
==Vrste jejnih ćelija==
 
==Vrste jejnih ćelija==
Oligolecitne ili izolecitne (lat. oligos=malo, siromašno) jajne ćelije imaju malu količinu ravnomerno raspoređenog žumanceta. Ovaj tip jajnih ćelija imaju bodljokošci (npr. morski jež), amfioksus, anelide, mekišci, pljosnati crvi, plaštaši, nematode i sisari. U ovu vrstu može da se svrsta i jajna ćelija čoveka, mada je ona u stvari alecitna (bez žumanceta) jer ishrana embriona viviparnih životinja ne zavisi od žumanceta već se odvija preko placente.
+
'''Oligolecitne''' ili '''izolecitne''' (lat. oligos=malo, siromašno) jajne ćelije imaju malu količinu ravnomerno raspoređenog žumanceta. Ovaj tip jajnih ćelija imaju bodljokošci (npr. morski jež), amfioksus, anelide, mekišci, pljosnati crvi, plaštaši, nematode i sisari. U ovu vrstu može da se svrsta i jajna ćelija čoveka, mada je ona u stvari alecitna (bez žumanceta) jer ishrana embriona viviparnih životinja ne zavisi od žumanceta već se odvija preko placente.
  
 
Telolecitne jajne ćelije imaju veću količinu žumanceta nego oligolecitne i ono je neravnomerno raspoređeno tako da se razlikuju dva pola – animalni i vegetativni. Na animalnom polu se nalazi više citoplazme, dok je žumance nagomilano na vegetativnom polu. Razlikuju se, prema količini žumanceta, nekoliko vrst telolecitnih jajnih ćelija:
 
Telolecitne jajne ćelije imaju veću količinu žumanceta nego oligolecitne i ono je neravnomerno raspoređeno tako da se razlikuju dva pola – animalni i vegetativni. Na animalnom polu se nalazi više citoplazme, dok je žumance nagomilano na vegetativnom polu. Razlikuju se, prema količini žumanceta, nekoliko vrst telolecitnih jajnih ćelija:
Red 11: Red 11:
 
*''' izrazito telolecitna''' jaja imaju veliku količinu žumanceta koje zauzima skoro čitavu citoplazmu osim malog vršnog dela sa jedrom (kod gmizavaca i ptica)
 
*''' izrazito telolecitna''' jaja imaju veliku količinu žumanceta koje zauzima skoro čitavu citoplazmu osim malog vršnog dela sa jedrom (kod gmizavaca i ptica)
  
*Centrolecitne jajne ćelije imaju veliku količinu žumanceta smeštenog u centralnom delu, dok se citoplazma nalazi oko njega kao površinski sloj. Jedro je smešteno u samom centru žumanceta u jednom ostrvcu citoplazme(npr. jajne ćelije insekata).
+
'''Centrolecitne jajne ćelije''' imaju veliku količinu žumanceta smeštenog u centralnom delu, dok se citoplazma nalazi oko njega kao površinski sloj. Jedro je smešteno u samom centru žumanceta u jednom ostrvcu citoplazme(npr. jajne ćelije insekata) i povezano je citoplazmatskim mostićima sa površinskom citoplazmom.
 +
 
 +
==Omotači jajne ćelije==
 +
 
 +
U toku oogeneze obrazuju se dve vrste omotača (''membrana'') jajne ćelije:
 +
* '''primarni omotači''' koje se obrazuju u [[jajnik]]u za vreme obrazovanja sekundarne oocite; to su :
 +
**vitelinska membrana insekata, mekušaca, vodozemaca i ptica koja posle prodiranja spermatozoida u jajnu ćeliju postaje fertilizaciona membrana;
 +
**želatinozna membrana kod morskog ježa;
 +
**''zona pellucida'' kod sisara je u obliku trodimenzionalne proteinske mreže izgrađene od filamenata (filamentum = nit).
 +
*'''sekundarne membrane''', stvaraju ćelije jajovoda i žlezde koje svoje proizvode izlučuju u jajovod; u njih spadaju:
 +
** horion je tvrda opna jajne ćelije insekata;
 +
**sekundarna ''membrana'' vodozemaca koja se sastoji od debelog želatinoznog sloja koji u vodi nabubri i znatno povećava svoje dimenzije;
 +
* sekundarne ''membrane'' ptica sastoje se od pet slojeva.
 +
 
 +
 
 +
 
 +
 
 +
[[Kategorija:Razviće životinja]]

Izmena na datum 14. decembar 2007. u 22:03

Jajna ćelija je vrsta polne ćelije koja se u procesu oogeneze obrazuje u ženskom polu životinja.

U jajnoj ćeliji se kao osnovna rezervna hrana za embrion nalazi žumance (grč. lekhitos; lat. vitelus) koje se obrazuje u fazi vitelogeneze prilikom rasta jajne ćelije. Prema količini i rasporedu žumanceta razlikuju se tri osnovne vrste jajnih ćelija – oligolecitna, telolecitna i centrolecitna.

Vrste jejnih ćelija

Oligolecitne ili izolecitne (lat. oligos=malo, siromašno) jajne ćelije imaju malu količinu ravnomerno raspoređenog žumanceta. Ovaj tip jajnih ćelija imaju bodljokošci (npr. morski jež), amfioksus, anelide, mekišci, pljosnati crvi, plaštaši, nematode i sisari. U ovu vrstu može da se svrsta i jajna ćelija čoveka, mada je ona u stvari alecitna (bez žumanceta) jer ishrana embriona viviparnih životinja ne zavisi od žumanceta već se odvija preko placente.

Telolecitne jajne ćelije imaju veću količinu žumanceta nego oligolecitne i ono je neravnomerno raspoređeno tako da se razlikuju dva pola – animalni i vegetativni. Na animalnom polu se nalazi više citoplazme, dok je žumance nagomilano na vegetativnom polu. Razlikuju se, prema količini žumanceta, nekoliko vrst telolecitnih jajnih ćelija:

  • neznatno telolecitna ili mezolecitna jaja je mala količina žumanceta; imaju ih vodozemci
  • umereno telolecitna imaju nešto veću količinu žumanceta i sreću se kod riba
  • izrazito telolecitna jaja imaju veliku količinu žumanceta koje zauzima skoro čitavu citoplazmu osim malog vršnog dela sa jedrom (kod gmizavaca i ptica)

Centrolecitne jajne ćelije imaju veliku količinu žumanceta smeštenog u centralnom delu, dok se citoplazma nalazi oko njega kao površinski sloj. Jedro je smešteno u samom centru žumanceta u jednom ostrvcu citoplazme(npr. jajne ćelije insekata) i povezano je citoplazmatskim mostićima sa površinskom citoplazmom.

Omotači jajne ćelije

U toku oogeneze obrazuju se dve vrste omotača (membrana) jajne ćelije:

  • primarni omotači koje se obrazuju u jajniku za vreme obrazovanja sekundarne oocite; to su :
    • vitelinska membrana insekata, mekušaca, vodozemaca i ptica koja posle prodiranja spermatozoida u jajnu ćeliju postaje fertilizaciona membrana;
    • želatinozna membrana kod morskog ježa;
    • zona pellucida kod sisara je u obliku trodimenzionalne proteinske mreže izgrađene od filamenata (filamentum = nit).
  • sekundarne membrane, stvaraju ćelije jajovoda i žlezde koje svoje proizvode izlučuju u jajovod; u njih spadaju:
    • horion je tvrda opna jajne ćelije insekata;
    • sekundarna membrana vodozemaca koja se sastoji od debelog želatinoznog sloja koji u vodi nabubri i znatno povećava svoje dimenzije;
  • sekundarne membrane ptica sastoje se od pet slojeva.