Zaštita ugroženih vrsta

Zašto štititi ugrožene vrste?

Da bismo odgovorili na ovo, samo jedno pitanje, ali krucijalno, treba da se upoznamo sa pojmom vrste.

Za objašnjenje termina – vrsta, postoji nekoliko koncepcija i definicija, kao što su: biološki, filogenetski, morfološki, i dr. koncepti vrste. Mi ćemo vrstu smatrati kao osnovnu taksonomsku jedinicu, koja, sistematski, povezuje svaku jedinku sa, svojim odgovarajućim kolom, filumom, a kasnije i carstvom i domenom.

Sada, kada smo se upoznali sa pojmom vrste, lako nam je da zaključimo šta predstavljaju tzv. ugrožene vrste. Ugrožene vrste su one kojima preti izumiranje usled narušavanja prirodnog staništa, lova i ribolova, ili usled pogoršanja zdravstvenog stanja zbog zagađivanja vode, vazduha, zemljišta i hrane koje koriste, a koje čovek konstantno kontaminira na raznorazne načine. Ovo su jedinke pred istrebljenjem, ili u opasnosti od istog. To su i one vrste sa uskom ekološkom valencom (stenovalentne), nebitno u odnosu na koji ekološki faktor. Tu spadaju ranjive i osetljive, kao i retke vrste, od kojih najveći procenat zastupljenosti sleduje endemitima. Kod nas, neke od njih su:

• biljne vrste:
  • Pančićeva omorika (Picea omorika),
  • tisa (Taxus baccata),
  • molika (Pinus peuce),
  • gorocvet (Adonis vernalis),
  • sasa (Pulsatilla grandis),
  • uskolisni stepski božur (Paeonia tenuifolia),
  • runolist (Leontopodium alpinum),
  • karnivorna biljka rosulja (Drosera rotundifolia)...
• životinjske vrste:
  • apolonov leptir (Parnassius apolo),
  • lipljan (Thymalus thymalus),
  • crni daždevnjak (Salamandra atra),
  • veliki tetreb (Tetrao urogallus),
  • beloglavi sup (Gyps fulvus),
  • šareni tvor (Vormella peregusna),
  • vidra (Lutra lutra),
  • svi slepi miševi...

Tekst nije završen - radovi su u toku