Zaštita ugroženih vrsta

Zašto štititi ugrožene vrste?

Da bismo odgovorili na ovo, samo jedno pitanje, ali krucijalno, treba da se upoznamo sa pojmom vrste.

Za objašnjenje termina – vrsta, postoji nekoliko koncepcija i definicija, kao što su: biološki, filogenetski, morfološki, i dr. koncepti vrste. Mi ćemo vrstu smatrati kao osnovnu taksonomsku jedinicu, koja, sistematski, povezuje svaku jedinku sa, svojim odgovarajućim kolom, filumom, a kasnije i carstvom i domenom.

Sada, kada smo se upoznali sa pojmom vrste, lako nam je da zaključimo šta predstavljaju tzv. ugrožene vrste. Ugrožene vrste su one kojima preti izumiranje usled narušavanja prirodnog staništa, lova i ribolova, ili usled pogoršanja zdravstvenog stanja zbog zagađivanja vode, vazduha, zemljišta i hrane koje koriste, a koje čovek konstantno kontaminira na raznorazne načine. Ovo su jedinke pred istrebljenjem, ili u opasnosti od istog. To su i one vrste sa uskom ekološkom valencom (stenovalentne), nebitno u odnosu na koji ekološki faktor. Tu spadaju ranjive i osetljive, kao i retke vrste, od kojih najveći procenat zastupljenosti sleduje endemitima. Kod nas, neke od njih su:

• biljne vrste:
  • Pančićeva omorika (Picea omorika),
  • tisa (Taxus baccata),
  • molika (Pinus peuce),
  • gorocvet (Adonis vernalis),
  • sasa (Pulsatilla grandis),
  • uskolisni stepski božur (Paeonia tenuifolia),
  • runolist (Leontopodium alpinum),
  • karnivorna biljka rosulja (Drosera rotundifolia)...
• životinjske vrste:
  • apolonov leptir (Parnassius apolo),
  • lipljan (Thymalus thymalus),
  • crni daždevnjak (Salamandra atra),
  • veliki tetreb (Tetrao urogallus),
  • beloglavi sup (Gyps fulvus),
  • šareni tvor (Vormella peregusna),
  • vidra (Lutra lutra),
  • svi slepi miševi...

Sve ove, a i ostale ugrožene vrste, zakonom su zaštićene, što znači da je zabranjen njihov ribolov, lov i biotop za izgradnju objekata i eksploataciju sirovina korisnih za privredu i industriju. Ali, kako znati koje su to ugrožene vrste i koji je njihov areal rasprostranjenja? Ovome služe crvene knjige flore i faune. U njima se može naći vrste ugrožene egzistencije sa svojim opisom, fotografijom i sistematskim pripadanjem. Tako kod nas, već postoje dva toma Crvene knjige flore Srbije, a rade se pripreme i za naredne, kao i za ugrožene životinje. Tako se u njoj mogu naći i: hajdučka trava, Niška žutilovka, Đerdapska lala, Banatski božur i šafran. Surova stvarnost je da već postoje i trajno izumrle vrste (kao što je Moravski vodeni orašak, ptica dodo, ili džinovski jelen – megaceros). Ove, iščezle vrste, treba da pripadaju crnim knjigama flore i faune. Do skora je orao bradan pripadao crvenoj knjizi, da bi sa izumiranjem ženke (otrovana je 1985) poslednjeg para, koji se gnezdio u Makedoniji, isti bio ,,kvalifikovan`` za, onu, crnu.

Sve ovo je rezultovalo, mada kasno, strožijim zakonskim regulativama, uopšte u Svetu, a i kod nas. Neki od zakona koji štite prirodu, a samim time i ugrožene vrste u Srbiji su: Zakon o zaštiti životne sredine (SL RS 66/91; 83/92); Plan o zaštiti voda od zagađivanja (SL RS 6/91); Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini, Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacija i utvrđivanje deponija otpadnih materija, Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciju podataka (SL RS 54/92); Pravilnik o analizi uticaja objekata, odnosno radova na životnu sredinu (SL RS 61/92); Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara (SL RS 30/92); Pravilnik o dozvoljenim količinama štetnih materija u zemlji i njihovo ispitivanje (SL RS 23/94); Uredba o zaštiti prirodnih retkosti, Naredba o kontroli korišćenja i prometa divljih biljnih i životinjskih vrsta (SL RS 50/93); Uredba o utvđivanju programa zaštite od jonizirajućih zračenja (SL RS 51/93, 56/93)...

Tekst nije završen - radovi su u toku