Zglavkari kao prenosioci bolesti
Sadržaj
Uvod
Prenosiocima bolesti, odnosno vektorima, se smatraju organizmi koji prenose bolest sa jednog na drugog domaćina. Kada se kaže vektor, obično se misli na beskičmenjake, prvenstveno artropode, međutim ima ih mnoštvo iz sveta kičmenjaka kao npr. lisice, rakuni, tvorovi, koji su prenosnici virusa besnila preko ugriza tj pljuvačke. Zglavkari sa preko 85% opisanih vrsta predstavljaju najmnogobrojnije prenosioce bolesti čoveka. Zglavkari utiču na ljudsko zdravlje, bilo direktno preko ugriza, uboda, ili indirektno, preko prenosioca bolesti.
Nekoliko rodova zglavkara igraju važnu ulogu ubolestima kod ljudi, ali komarci i krpelji su najznačajniji vektori. Najznačajniji način prenošenja bolesti je biološko prenošenje preko ishrane artropoda krvnim obrokom. Patogeni se umnožavaju bez prisustva artropodnih prenosioca ali se prenose prilikom uzimanja krvnog obroka od strane istih. Mehanička transmisija bolesti se takođe može desiti kada zglavkar fizički nosi patogen sa jednog na drugog domaćina ili sa jednog na drugi deo tela unutar domaćina.
Prenos bolesti zavisi od 3 faktora:
- Patoloških posrednika
- Vektora zglavkara
- Domaćina-ljudi
Većina ovako prenošenih bolesti opstaje u prirodi zahvaljujući svom domaćinu- mnogobrijnim kičmenjacima. Bolesti koje nastaju na ovaj način označene su kao - zoonoze. Za mali broj zoonoza, kao što su malarija i denga, čovek je glavni domaćin, bez značajnih životinjskih rezervoara. Životinje kao posredni domaćini često služe kao rezervoar za patogene, sve do momenta dok se ne zarazi ljudska populacija. (wikipedia.org)
Tokom ovog procesa patogeni se javljaju u različitim fazama životnog ciklusa ovog, a sve ovo je uslovljeno prisustvom vektora ovih bolesti. Ključne komponente koje određuju pojavu vektora neke od ovih bolesti bolesti su:
1. bogatstvo vektora i rezervoara domaćina
2. prevalencu bolesti izazivaju patogeni prikladno prilagođeni vektorima i ljudskim ili životinjskim domaćinima
3. lokalnih uslova životne sredine, naročito temperature i vlažnosti vazduha
4. otpornost i imunitet ljudske populacije
Meki krpelji
Meke krpelje karakteriše nepropustljivi kožasti pokrivač, imaju spljošten ovaln oblik sa dorzalne strane. Kod fam. Argasidae nedostaje leđni štit koji je prisutan kod tvrdih krpelja (Ixodidae). Rasprostranjeni su na čitavoj planeti a izazivači najvažnijih bolesti se nalaze u Evropi, Africi, Aziji i Americi.
Tvrdi krpelji
Tvrdi krpelji su spljošteni sa dorzalne strane i pre svega ih odlikuje prisustvo leđnog štita, kapitulum se projektuje izvan telesne strukture. Štit pokriva celu leđnu stranu, mada ženke mogu imati smanjenu ploču koja se nalazi odmah iza kapituluma. Ixodes spp. naseljavaju Evropu, Kanadu, evropski deo Rusije, Kinu, Japan i Autraliju.
Grinje
Obično nastanjuju krevete, dušeke, tepihe i kućnu prašinu, zato su i dobili ime prašinarske grinje. Oni su pokretljive i hrane se preostalim organskim otpadom i obično su 0,3 μm dužine.
Muva ce-ce
Ce-ce muve su velike, žuto-braon ili braon-crne boje, 6-15μm dužine. One se odlikuju kruto projektovanim proboscisom i dugim parom pratećih palpa. Antene su kratke i pernate a abdomen je segmentisan i često prugast. I mužjaci i ženke sišu krv svakih 4-5 dana. Njihova karakteristika je sekira u obliku ćelija u centru krilne zilice.
Papadaći
Peščane muve su male, dužine od1.5-5μm, sa dlakavom glavom, grudnim košem, antenama i krilima. Antene su duge, samo se ženke hrane krvlju dok se mužjaci hrane biljnim nektarom. Nastanjuju mračne, vlažne i tamne zidove, pukotine i stabla tokom dana.
Crne muve
Crne muve su male dužine od 1,5 do 4μm, crne boje, sa kratkim nogama i golim antenama. Imaju velike oči i karakteristično dlakav toraks. Muve roda Simulium se nalaze uglavnom u blizini slobodne vode pune kiseonika, ujedaju tokom dana, cepajući kožu do krvnih sudova.
Konjske muve - obadi
Chrysops - 9-10μm dužine , sa velikim krilima i očima duginih boja. Stomak je žute ili narandžaste boje nekada sa crnim markerima. Antene se satoje od tri segmenta, a drugi i treći segment su podeljeni na 4 manja dela. Ženku Chrysops privlači dim i normalno se hrani u ranim jutarnjim časovima ili kasno popodne. Legu se u osenčenim blatnjavim oblastima i rasprostranjeni su širom Sveta.
Culicoides
Dugi su 1μm-2μm sa malom glavom, imaju duge antene i segmentisane palpe. Grudni koš je često sa crnim tačkama i sadrži prepoznatljiv skup malih depresija koji se nazivaju "Humerus jama" samo na zadnjem delu glave na gornjoj površini grudnog koša. Poseduju duge noge i krila koja obavijaju toraks kada su u mirovanju. Samo ženka sisa krv i to u ranim jutarnjim i kasnim večernjim časovima tokom oblačnog vremena.
Vaši
Pediculus humanus capitis ili glavene vaši i Pediculus humanus humanus (vaši tela) su 2μm-4μm duge i dorsoventralno spljoštene. Vaši nemaju krila,poseduju jasno vidljivu glavu, grudni koš (nosi tri para nogu) i abdomen (sedam segmenata). Prednje noge su dobro razvijene, njima se pričvršćuju za odeću i kosu, a terminalnim kandžama se kače za domaćina. U ishrani koristi dve pijavke kojom siše krv a treća usmerava pljuvačku u kožu U međuvremenu stalno ostavlja izmet na koži.
Stidne vaši
Telo dužine 1μm do2μm, oblika kvadrata, nediferencirano, sa masivnim kanžama. Ove kandže su u stanju da se zakače na stidne dlake i dlake lica (uključujući i trepavice) i ostanu čvrsto vezane za domaćina. Uglavnom se prenose seksualnim kontaktom.
Buve
Ovo su bezkrilni organizmi koji su lateralno spljošteni, dužine od 1μm do 4μm sa snažnim nogama. Celo telo je prekriveno čekinjama. Pulex irritans (ljudska buva) i Xenopsylla cheopsis (tropska buva pacova) su bez kreste. Nosopsyllus fasciatus (pacovska buva) ima krestu (iza glave). Ctenocephalides felis - mačija buva i C. canis imaju dve kreste (pod glavom). Tunga penetrans napada čoveka u Americi, Africi i Indiji, a nastanjuje se izmedju prstiju na nogama.
Stenice
Uobičajeni Cimex lectularius je dužine od 3μm do 7μm sa dugim krilima, dorsoventralno su spljošteni. Imaju duge noge, jasno segmentisane antene i abdomen, i karakterističan skup složenih očiju. Izrazito su braon boje, ali su naduti i crno-crveni kada se napiju krvi. Oba pola se kače za odeću, krevet i probadaju kožu sa izduženim rilom za hranjenje.
Bubaubice
Bubaubice su promenljive veličine od 10mm do 30mm. Najčešće su braon-crne ali mogu biti i svetlije obojene. Odlikuju se dugačkim rilom i tamno obojenim očima, dugim nogama i segmentisanim antenama. Velika krila prekrivaju ovalni abdomen. Oni žive u blatnjavim-zidovima stambenih zgrada i dolaze do hrane noću kada domaćin spava.
Diskusija
Artropodni prenosioci bolesti preovlađuju u tropima i subtropima, relativno su retki u umerenim oblastima. Klimatske promene mogu da stvore pogodne uslove za pojavu bolesti i u umerenim regionima. Ovakve bolesti su: Lajmska bolest, Rocki Mountain pegavi tifus, malarija, denga groznica, virusnih encefalitis. Postoje različiti modeli po kojima se ovi prenosioci pojavljuju. Parazitska i bakterijska oboljenja, kao što su malarija i Lajmska bolest, skloni su da proizvedu visoku učestalost bolesti, ali ne uzrokuju velike epidemije. Izuzetak ovakvog pravila je kuga, bakterijska bolest koja uzrokuje epidemiju. Nasuprot tome, mnogi vektori virusnih oboljenja, kao što su žuta groznica, denga, i japanski encefalitis, često uzrokuju velike epidemije.
70-tih godina proslog veka javlja se procvat bolesti koje se prenose na ovaj način. To su: malarija, denga, žuta groznica, vaši, žuti tifus, kuga, lajšmanijazis, bolest spavanja, encefalitis, Lajmska bolest, japanski encefalitis, hemoragijska groznica. Razlozi za pojavu ili preporod vektorski nošenih bolesti uključuju razvoj insekticida i rezistencije na lekove, smanjenje sredstava za nadzor, pogoršanje zdravstvene infrastrukture, rast stanovništva, nekontrolisana urbanizacija, promene u poljoprivrednoj praksi, krčenje šuma i povećana stopa putovanja.
Promene su dokumentovane u distribuciji važnih zglavkarskih prenosioca bolesti kao npr žute groznice komaraca Aedes aegipti koja je uspostavljena u delovima Amerike gde je bilo pretpostavljeno da je iskorenjena, Azijski tigar komarac, Aedes albopictus, uvedena je u Americi 1980-ih godina i proširio se na Srednju i Južnu Ameriku, zatim krpelj, Ikodes scapularis, značajan prenosnik Lajmske bolesti i drugih patogena, postepeno se proširio u nekim delovima istočne i centralne Severne Amerike.
Zaključak
Jasno je da ljudi moraju da žive sa ovakvim prenosiocima bolesti, ali održavanje jake javne zdravstvene infrastrukture i preduzimanje istraživačke aktivnosti usmerene na poboljšanje sredstava kontrole, u kombinaciji sa razvojem novih i boljih vakcina za bolesti kao što su malarija, denga i Lajmska bolest, smanjuje opasnost po ljudsko zdravlje.
Mere kontrole za ove prenosioce bolesti su važne, zato što su većina njih zoonoze koje se u prirodi održavaju u ciklusima koje uključuju divlje životinje. Dakle, metode kontrole su usmerene na ciljane zglavkarske vektore. Oni uključuju preduzimanje lične zaštitne mere, osnivanjem fizičkih barijera kao što su kućne mreže i mreže oko kreveta, nošenje odgovarajuće odeće (cipele, haljine koje prekrivaju delove tela, itd) Modifikacije životne sredine sa ciljem da se eliminišu određene oblasti uzgoja ovih prenosioca. Hemijska ili biološka kontrola su mere koje mogu da unište larve zglavkara ili odrasli jedinki. Područja kao što su luke i aerodromi treba strogo pratiti, sa ciljem da se spreči ulaska u zemlju ovakvih patogena.
Na primer, postoje vakcine za bolesti kao što su žuta groznica, krpeljski meningoencefalitis, japanski encefalitis, tularemije i kuga. Na primer, vakcinacija protiv lisičijeg besnila u Evropi i Kanadi je efikasno sredstvo za smanjenje opasnosti od besnila. Pored toga, smanjenje domaćina kao rezervoara, kao što su glodari i ptice, iz oblasti ljudskih naselja može smanjiti rizik od bolesti kao što su kuga i encefalitis.
Literatura
- Diagnosing Medical Parasites :A Public Health Officers Guide to Assisting Laboratory and Medical Officers, (2003.)
- Murrell, A. & Barker, S. (2001): Ixodida. Ticks. http://www.tolweb.org/Ixodida
- Edlow, J. A. (2006): Tick-Borne Diseases. http://www.emedicine.com/emerg/topic584.htm
- Vikipedija, slobodna enciklopedija, dostupno na sr.wikipedia.org
| iz seminarskog rada: Zglavkari kao prenosioci bolesti, Stankin Dejana |
