Razlika između izmena na stranici „Zmijuljice”
(→Literatura) |
|||
| Red 1: | Red 1: | ||
[[Slika:Sea Lamprey fish.jpg|280px|right|mini|Morske zmijuljice zakačene za ribu]] | [[Slika:Sea Lamprey fish.jpg|280px|right|mini|Morske zmijuljice zakačene za ribu]] | ||
| − | '''Zmijuljice''' (vijuni ili paklare) ili lat. ''Petromyzontes'' su [[kičmenjaci bez vilica]] koji u najvećem broju žive u morima, mada ima i slatkovodnih vrsta. Vode '''poluparazitski način života''' na ribama, a mogu se hraniti i sitnim | + | '''Zmijuljice''' ('''vijuni''' ili '''paklare''') ili lat. ''Petromyzontes'' su [[kičmenjaci bez vilica]] koji u najvećem broju žive u morima, mada ima i slatkovodnih vrsta. Vode '''poluparazitski način života''' na ribama, a mogu se hraniti i sitnim [[beskičmenjaci]]ma (crvima, [[puževi]][[naslov veze]]ma). Oko usnog otvora imaju pijavku kojom se pričvršćuju za kožu [[ribe|riba]], a rožnim zubićima na jeziku probijaju kožu. U pljuvačci sadrže [[A|antikoagulantne]] materije koje omogućavaju sisanje krvi domaćina. |
==Razviće== | ==Razviće== | ||
| − | [[Razviće]] je indirektno, preko larve amocetes ([[A|ammocoetes]]) koja živi dugo (do 7 godina), a njen probražaj se dešava najčešće u četvrtoj godini života, pred nastupanje polne zrelosti. Odrasle jedinke, koje žive u moru, odlaze u slatke vode na mrešćenje (anadromne vrste). Iz oplođenih jaja razvijaju se larve koje žive dugo delimično zarivene u mulju, a zatim migriraju u mora gde [[metamorfoza|metamorfoziraju]] u odrasle jedinke. Slatkovodne vrste u doba mresta migriraju u gornje tokove reka. | + | [[Razviće]] je indirektno, preko [[larve]] '''amocetes''' ([[A|ammocoetes]]) koja živi dugo (do 7 godina), a njen [[metamorfoza|probražaj]] se dešava najčešće u četvrtoj godini života, pred nastupanje polne zrelosti. Odrasle jedinke, koje žive u moru, odlaze u slatke vode na mrešćenje (anadromne vrste). Iz oplođenih jaja razvijaju se larve koje žive dugo delimično zarivene u mulju, a zatim migriraju u mora gde [[metamorfoza|metamorfoziraju]] u odrasle jedinke. Slatkovodne vrste u doba mresta migriraju u gornje tokove reka. |
==Rasprostranjenost i značaj== | ==Rasprostranjenost i značaj== | ||
Izmena na datum 4. januar 2013. u 19:20
Zmijuljice (vijuni ili paklare) ili lat. Petromyzontes su kičmenjaci bez vilica koji u najvećem broju žive u morima, mada ima i slatkovodnih vrsta. Vode poluparazitski način života na ribama, a mogu se hraniti i sitnim beskičmenjacima (crvima, puževinaslov vezema). Oko usnog otvora imaju pijavku kojom se pričvršćuju za kožu riba, a rožnim zubićima na jeziku probijaju kožu. U pljuvačci sadrže antikoagulantne materije koje omogućavaju sisanje krvi domaćina.
Razviće
Razviće je indirektno, preko larve amocetes (ammocoetes) koja živi dugo (do 7 godina), a njen probražaj se dešava najčešće u četvrtoj godini života, pred nastupanje polne zrelosti. Odrasle jedinke, koje žive u moru, odlaze u slatke vode na mrešćenje (anadromne vrste). Iz oplođenih jaja razvijaju se larve koje žive dugo delimično zarivene u mulju, a zatim migriraju u mora gde metamorfoziraju u odrasle jedinke. Slatkovodne vrste u doba mresta migriraju u gornje tokove reka.
Rasprostranjenost i značaj
Rasprostranjene su više na severnoj polulopti, dok se na južnoj nalaze samo u određenim oblastima Australije, Novog Zelanda i Južne Amerike. U poslednje vreme im je broj znatno smanjen zbog masovnog lovljenja iz reka.
Koriste se za ljudsku ishranu. Poznato je da su se engleski kraljevi Džon i Henri I u neizmernim količinama hranili zmijuljicama i da je čak kralj Džon umro od trovanja ovim životinjama.
Vrste
Rečna zmijuljica (Lampetra fluviatilis) je najrasprostranjenija vrsta u Evropi. Živi u velikim rekama i morima pored obale, a ima je i kod nas. Dostiže dužinu od oko 0,5 m.
Potočna zmijuljica (Lampetra planeri) je sitnija u odnosu na rečnu, dužine do 30 cm.
Morska zmijuljica (Petromyzon marinus) je najkrupnija vrsta, dostiže dužinu i do 1 m.
Lampetra fluviatilis
Lampetra planeri
Petromyzon marinus
Literatura
- Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
- Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
- Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
- Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, treće izdanje, Zzavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
- Kalezić, M.,Tomović, Lj:Hordata -skripta,četvrto izdanje,Biološki fakultet, Beograd, 2005.
- Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995
 |
Овај tekst treba dopuniti |
